Kako da pomognete osobi koja ima epileptični napad? Najvažnija pravila prve pomoći
Kada osoba izgubi svest, nagli i trzajući pokreti mogu biti znak epileptičnog napada. Epileptični napadi mogu izgledati zastrašujuće, ali nisu uvek životno ugrožavajući. Ipak, mogu dovesti do povreda ili pada, jer se često javljaju iznenada.
Iako epileptični napadi mogu uticati na svakodnevni život, mogu se kontrolisati lekovima i zdravim životnim navikama.
Zato je važno prepoznati znake i simptome epileptičnog napada i pružiti prvu pomoć pre dolaska medicinske pomoći, kako bi se smanjio rizik od povreda.
Glavni cilj prve pomoći kod epileptičnog napada jeste da se osoba zaštiti od povrede. Gledati nekoga ko ima napad može biti veoma uznemirujuće, posebno ako ne znate šta treba da uradite. Poznavanje toga šta treba, a šta ne treba raditi tokom napada može biti od velike pomoći osobi koja boluje od epilepsije.
Uzroci i simptomi epileptičnog napada
Iako uzrok epilepsije često nije poznat, određeni faktori mogu izazvati napad kod osoba koje imaju ovo stanje. Među njima su:
- preskakanje ili nepravilno uzimanje terapije
- prekomerno konzumiranje alkohola
- nedostatak sna
- upotreba kokaina ili drugih psihoaktivnih supstanci
- lekovi koji mogu uticati na dejstvo terapije protiv epileptičnih napada
- treperava svetla, određen e slike ili ponavljajući obrasci kod osoba sa fotosenzitivnom epilepsijom.
Znaci koji mogu ukazivati na epileptični napad uključuju:
- zagledanost
- nereagovanje
- drhtanje
- trzanje mišića
- pad
- zbunjenost
- lutanje
- ponavljajuće pokrete
- mljackanje usnama
Ako napad traje duže od pet minuta, smatra se hitnim stanjem i potrebna je hitna medicinska pomoć.
Kako pomoći osobi tokom epileptičnog napada
Ako vidite da neko ima epileptični napad, važno je ostati smiren i preduzeti nekoliko osnovnih koraka:
- uklonite iz neposredne blizine predmete koji mogu izazvati povredu
- ako osoba pada sa stolice, pažljivo je spustite na pod, ukoliko to možete bezbedno da uradite
- stavite nešto mekano pod glavu, poput jakne ili ćebeta
- ako je moguće, okrenite osobu na bok kako bi disajni putevi ostali prohodni
- ne okupljajte se oko osobe i omogućite joj dovoljno prostora
- ne pokušavajte da zaustavite pokrete ili da držite osobu
- olabavite kaiš ili tesnu odeću oko vrata
- nikada ne stavljajte ništa u usta osobe tokom napada
- ne pokušavajte da izvučete jezik niti stavljajte prste u usta, jer osoba može ugristi vas ili se može ugušiti predmetom
- nakon prestanka napada ostanite uz osobu i pružite joj podršku.
Ako se napad dogodi u vodi
Napad tokom kupanja ili plivanja može biti posebno opasan zbog rizika od davljenja.
Ako se napad dogodi u bazenu, pokušajte da držite glavu osobe iznad vode. Kada trzaji prestanu, izvucite osobu iz vode i proverite da li diše.
Ako osoba ne diše, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć i započeti odgovarajuće mere oživljavanja.
Nakon epileptičnog napada
Nakon napada osoba može biti zbunjena, dezorijentisana i nesigurna šta se dogodilo. Ovo stanje se naziva postiktalno stanje.
Ostanite uz osobu, umirite je i mirno joj objasnite šta se dogodilo. Važno je proveriti i da li je tokom napada došlo do povrede.
Ako je pozvana hitna pomoć, lekarima treba preneti što više informacija o tome kako je napad počeo, koliko je trajao i šta se tokom njega događalo. Ove informacije mogu pomoći u proceni mogućih okidača i daljem lečenju.
Većina epileptičnih napada traje od 30 sekundi do dva minuta i završava se sama. Međutim, ako napad traje duže od pet minuta ili osoba ne dolazi sebi nakon njegovog završetka, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć.
Kada treba pozvati hitnu pomoć?
Hitna medicinska pomoć potrebna je:
- ako drugi napad počne neposredno nakon prvog
- ako napad traje pet minuta ili duže
- ako osoba ostane bez svesti nakon završetka napada
- ako je osoba povređena tokom napada
- ako se napad dogodio u vodi
- ako se radi o prvom poznatom epileptičnom napadu
Najvažnije je ostati smiren, zaštititi osobu od povrede i nikada joj ništa ne stavljati u usta.
Izvor: medanta.org/Zdravlje.Kurir.rs
