Srce tokom sna otkriva buduće zdravstvene rizike: Veštačka inteligencija predviđa opasnost i 10 godina unapred
- Veštačka inteligencija analizom EKG-a tokom sna može da proceni rizik od aritmije, moždanog udara, srčane insuficijencije i smrti do 10 godina unapred.
- Istraživanje je obuhvatilo gotovo 16.000 pacijenata, a model je testiran na još dva velika skupa podataka i pokazao bolje predviđanje od klasičnih faktora rizika.
Snovi možda ne predviđaju budućnost, ali električna aktivnost srca tokom spavanja može da pruži važne informacije o budućim zdravstvenim rizicima. Istraživači su razvili model veštačke inteligencije koji na osnovu EKG-a snimljenog tokom sna procenjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti i smrti u narednih 10 godina.
Veštačka inteligencija otkriva skrivene rizike
Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu SLEEP, pokazali su da veštačka inteligencija može da prepozna osobe sa povećanim rizikom od atrijalne fibrilacije, moždanog udara i srčane insuficijencije, čak i kada se uzmu u obzir uobičajeni faktori rizika, poput starosti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i pušenja.
Istraživači sa Univerziteta Emori obučili su model na podacima gotovo 16.000 pacijenata, a zatim ga testirali na dodatnim skupovima podataka koji su obuhvatili oko 23.000 pacijenata.
Posebno značajnim pokazale su se promene srčane aktivnosti tokom najlakše faze sna, kada se menja aktivnost autonomnog nervnog sistema. Te promene mogu da učine suptilne nepravilnosti u srčanom ritmu i električnoj provodljivosti uočljivijim.
Bolja procena rizika od srčanih bolesti
Dodavanje podataka EKG-a snimljenog tokom spavanja poboljšalo je postojeće modele za procenu rizika za do šest odsto za atrijalnu fibrilaciju, do devet odsto za srčanu insuficijenciju i do sedam odsto za smrtnost.
Tokom ispitivanja spavanja, srčana aktivnost se već rutinski beleži, ali se ti podaci ne analiziraju uvek detaljno ako ne ukažu na ozbiljne nepravilnosti. Novi pristup mogao bi da omogući da se iz tih snimaka izvuku dodatne informacije o dugoročnom zdravlju srca.
Istraživači ističu da je potrebno dodatno ispitati kako se ovaj model može uključiti u kliničku praksu. Njegova primena mogla bi da pomogne lekarima da ranije prepoznaju osobe sa povećanim kardiovaskularnim rizikom i pravovremeno im pruže odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
