Štitasta žlezda najveći je endokrini organ u našem organizmu. Luči tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), hormone koji su veoma važni za razvoj i pravilno funkcionisanje organizma. Svako odstupanje od normalnog lučenja hormona izaziva zdravstvene tegobe. Da biste na vreme reagovali ako se pojavi problem otkrivamo vam kako da uz pomoć jednostavnog samopregleda uočite uvećanu štitastu žlezdu.

Štitasta žlezda je leptirastog je oblika, nalazi se na prednjoj strani vrata, ispod grkljana, ispred dušnika i oko njega.

Samopregled štitaste žlezde sprovodi se na sledeći način:

Zabacite glavu unazad i popijte gutljaj vode. Dok gutate, opipajte vrat ispod Adamove jabučice, iznad ključne kosti. Potražite ispupčenja i ponovite postupak nekoliko puta. Ako osetite bilo kakvu izbočinu ili čvorić, obavezno se javite lekaru.

POSTOJE DVA OSNOVNA POREMEĆAJA

Svaka promena u radu štitaste žlezde ostavlja traga na organizmu, a dva osnovna poremećaja su prekomerna aktivnost tiroidne žlezde, hipertiroidizam, i hipotiroidizam, smanjeno lučenje hormona štitaste žlezde

Hipertiroidizam - prekomerna aktivnost tiroidne žlezde

Neujednačen srčani ritam, razdražljivost, gubitak kilograma i pored pojačanog apetita, izbuljene oči, poremećen menstrualni ciklus, učestale stolice, brzo i lako zamaranje, nesanica, preosetljivost na toplotu, tremor ruku, emocionalna labilnost, topla, vlažna koža, suzne oči, tanka, proređena kosa, krhki nokti.

stitna-zlezda-profimedia0703583365.jpg
Profimedia 

Hipotiroidizam - smanjeno lučenje hormona štitaste žlezde

Usporenost, pospanost, anemija, usporen rad srca, povećan holesterol, povećanje telesne težine uprkos slabijem apetitu, izrazita zimogrožljivost, bezvoljnost, emocionalna labilnost, zaboravnost, nedostatak koncentracije, depresija, poremećaj menstrualnog ciklusa, opstipacija, hrapav glas, bleda, suva i zadebljala koža, otoci oko očiju.

Žene češće imaju problem sa štitastom žlezdom

Od bolesti štitne žlezde mnogo češće pate žene, naročito one između 20 i 50 godina života. Većem riziku izložene su i osobe sa genetskom predispozicijom, pa se njima savetuje poseban oprez, a ukoliko planiraju trudnoću, redovna provera hormona štitne žlezde pre trudnoće i tokom nje. Među faktore rizika spadaju i godine jer rizik od bolesti raste s godinama.

Alarmantna statistika

Poremećaji rada štitne žlezde pogađaju više od 300 miliona ljudi širom sveta, a procene su da u Srbiji svaki deseti građanin ima ovaj problem. Lekari zato savetuju da svako jednom godišnje treba da ode na preventivni pregled.

V. N.