Čime ste započeli jutro? Da li su to misli i brige od juče ili početak dana posvećujete isključivo sebi jer, ne zaboravite, ono što radimo danas kreira i našu budućnost.

Prof. dr Vladimir Diligenski, neuropsihijatar je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, istakao da je ranoranilac jer radno vreme počinje u sedam ujutru.

Kaže da postoje ranoranioci i noćobdije ili ljudi sove i ljudi ševe.

- Nekim ljudima odgovara ritam da tokom noći ostanu budni, kada su najmirniji, kada nemaju pritisak okoline i mogu da dođu do svojih kreativnih potencijala.To su ljudi koji imaju problema sa stresnim situacijama, koji su po statistikama veoma napeti, uznemireni, pate od depresivnih poremećaja - objašnjava profesor Diligenski.

san-profimedia0222808928.jpg
Profimedia 

Mi smo nacija koja voli rano da ustaje

Kako kaže, mi smo nacija koja voli rano da ustaje, to su ljudi koji su ziheraši i vole sve da završe na vreme, pa su manje stresno opterećeni.

- Za organizam je zdravije ustati rano, jer ljudi koji ne spavaju tokom noći imaju povećano lučenje kortizola, hormona koji nas razdražuje. Noćobdije su opterećene psihosomatskim bolestima, ali se više druže, više su promiskuitetne, bar tako kažu statistike.

Depresivni lako zaspe, ali se često bude

Ističe da je genetika bitna, pa tako postoji sindrom kasnog odlaska u krevet, ali se sve to može prilagoditi radnom vremenu.

- Što ste stariji manje spavate. Minimum sna je oko pet sati. Ljudi koji imaju hipertenziju i dijabetes teže mogu da zaspe. Depresivni ljudi lako zaspe, ali se često bude. Potrebno je da san ima REM faze koje nas odmaraju, a snovi mogu biti i arhetipski i u nastavcima - rekao je prof. dr Vladimir Diligenski.

Snevanje počinje posle ponoći, traje kratko, desetak minuta. Sa godinama nam je potreban sve veći mir, a to je uslovljeno i genetskom osnovom.

(Izvor: RTS / Kurir.rs)