Ne možete uvek da vratite gubitak vida, ali možete pratiti ove savete i trikove kako biste zaštitili zdravlje očiju tokom vremena.
Nosite naočare za sunce
Izlaganje očiju ultraljubičastim zracima može prouzrokovati oštećenje tokom vremena. Nošenje naočara za sunce može blokirati štetno UV svetlo, smanjujući rizik od očnih bolesti poput katarakte, opekotina od sunca, raka oka i izraslina oko oka, prema Američkoj akademiji za oftalmologiju. Polarizovane naočare sa dimnim ili sivim sočivima mogu ponuditi najbolju zaštitu od sunčevih zraka i smanjiti odsjaj.
Pravite pauze od ekrana
Produženo vreme ispred ekrana može da izazove suve oči, bol u vratu i ramenima, zamagljen vid, glavobolje i digitalno naprezanje očiju tj. sindrom kompjuterskog vida. Američko optometrijsko udruženje preporučuje korišćenje pravila 20-20-20 za sprečavanje sindroma kompjuterskog vida. Svakih 20 minuta gledajte nešto udaljeno najmanje 20 stopa u trajanju od 20 sekundi.
Pravite pauze i od knjige
Vreme ispred ekrana nije jedini način da naprežete oči. Kada čitate knjigu, verovatno je i držite blizu očiju tokom dužeg perioda. Obe aktivnosti mogu dovesti do kratkovidosti ili miopije, što znači da su udaljeni objekti zamućeni, dok su stvari izbliza jasne. Baš kao što bi trebalo da koristite pravilo 20-20-20 da pravite pauze na ekranu, trebalo bi da koristite ovo pravilo i za pauze za knjige. Ako ste zaokupljeni onim što čitate ili radite na računaru, postavite alarm da ne biste propustili pauzu od 20 minuta.
Vežbajte redovno
Redovno vežbanje može biti korisno za zdravlje vaših očiju, pošto održava zdravlje krvnih sudova i na taj način smanjuje rizika od razvoja glaukoma i dijabetičke retinopatije, izveštava AAO.
Centar z akontrolu i prevenciju i kontrolu bolesti preporučuje najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti svake nedelje, plus dva dana treninga snage za vaše mišiće. Takođe možete da vežbate vežbe za oči da biste smanjili napetost i naprezanje očiju dok sedite za stolom.
Izađite napolje
Deca i odrasli moraju često da izlaze napolje, čak i ako imate preporučenu vežbu u zatvorenom prostoru. Istraživanja pokazuju da deca koja provode vreme na otvorenom imaju manji rizik od razvoja kratkovidosti u adolescenciji i kao odrasli. Igranje sa vršnjacima na lokalnom igralištu, šetnja šumom ili čak igranje u dvorištu može pomoći celoj porodici da ostane zdrava i aktivna. Obavezno koristite naočare za sunce.
Ostavite pušenje
Pušeje može povećati rizik od razvoja očnih bolesti poput katarakte ili starosne makularne degeneracije, prema Upravi za hranu i lekove. Pušači imaju dva ili tri puta veće šanse za razvoj katarakte. Buduća istraživanja mogu utvrditi da li pušenje cigareta takođe može izazvati glaukom, Grejvsovu bolest oka, bolest oka štitne žlezde i podstaći početak ili progresiju dijabetičke retinopatije. Da biste poboljšali svoje zdravlje, napravite plan za prestanak pušenja.
Jedite uravnotežene obroke
Hrana koju jedete svaki dan može poboljšati zdravlje vaših očiju. Konzumiranje hrane bogate vitaminima A, C i E, beta-karotenom, omega-3 masnim kiselinama, luteinom, zeaksantinom i cinkom može pomoći rastu ćelija, smanjiti upalu očnog tkiva i ograničiti slobodne radikale koji mogu oštetiti vaše oči.
Da biste dobili prave hranljive sastojke za svoje oči, jedite uravnotežene obroke uključivanjem neke od ovih namirnica u svoju redovnu ishranu:
- Vitamin A i beta-karoten: kajsije, šargarepa, dinja, slatki krompir, crvena paprika, rikota sir, mango.
- Vitamin C: grejpfrut, pomorandže, limun, mandarine, breskve, jagode, paradajz, crvena paprika.
- Vitamin E: avokado, bademi, puter od kikirikija, pšenične klice, semenke suncokreta.
- Omega-3: Halibut, sardine, losos, tunjevina, pastrmka.
- Lutein i zeaksantin: brokoli, jaja, grašak, kelj, spanać, zelena salata, repa.
- Cink: Lima pasulj, pasulj, crnooki grašak, nemasno crveno meso, ostrige, obogaćene žitarice, živina.
Izbegavajte trljanje očiju
Ako redovno trljate oči, može doći do oštećenja oka ili infekcije. Suve oči i naprezanje očiju mogu izazvati želju da ih protrljate previše ili prejako. To može dovesti do problema kao što su smanjen ili zamagljen vid, glavobolja, upala, osetljivost očiju i svetlosti.
Drugi razlog da izbegavate trljanje očiju je taj što bakterije ili virusi na vašim prstima ili rukama mogu dovesti do konjuktivitisa, koji se obično naziva ružičasto oko. Umesto da trljate oči, koristite kapi za oči ili fiziološki rastvor da biste očistili oči i održali ih vlažnim.
Operite ruke
Uvek treba da operete ruke pre nego što dodirnete lice ili oči i rukujete kontaktnim sočivima. Ne možete znati kakve su klice na predmetima koje dodirnete nakon što ih je neko nesvesno kontaminirao.
Skinite šminku
Posle dugog dana, pre odlaska u kevet, obavezno je da skinete šminku sa celog lica a naročito pažljivo sa predela oko očiju. Na taj način pomažete vađim očima da ostanu zdrave i možete smanjiti rizik od blefaritisa ili upale kapaka, navodi Optometrist Network.
Takođe bi trebalo da usvojite dobre prakse šminkanja koje mogu da spasu vašu kožu i oči, a to je da koristite samo proizvode namenjene za oči, da često menjanje šminku (posebno nakon infekcije oka) i vodite računa o roku trajanja posebno proizvoda za šminkanje očiju. Takođe, ne nanosite šminke za oči na unutrašnje kapke i nikada ne delite šminku za oči sa drugima. Ako koristite četke ili sunđere za šminkanje očiju, redovno ih perite.
Prenela: O.M.
(izvor: cnet.com/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
