Najnovije vesti

5 brojki koje su zaista bitne za naše zdravlje: Evo kako da izračunate da li ćete živeti srećno i dugovečno ili vam se loše piše
Foto: Shutterstock

VAŽNO

5 brojki koje su zaista bitne za naše zdravlje: Evo kako da izračunate da li ćete živeti srećno i dugovečno ili vam se loše piše

Zdravlje -

Izgleda da je za zdravlje uvek potrebno nešto da se meri – pređeni koraci, utrošene kalorije ili komadi pojedenog voća i povrća. Ali, da biste stvarno bili zdravi postoji samo pet brojki na koje treba da obratite pažnju.

Važni faktori za zdravlje svakog pojedinca jesu krvni pritisak, nivo šećera u krvi, visina BMI, holesterol i odnos razmere kuk-struk jer oni određuju da li ćete živeti srećno i dugovečno ili sebe prevremeno “oterati u grob”, objašnjavaju stručnjaci.

Krvni pritisak

Visok krvni pritisak ili hipertenzija je bolest koja se naziva i “tihi ubica”. Iako tačan uzrok povišenog pritiska ne može uvek sa sigurnošću da se odredi kod svakog pacijenta, lekari objašnjavaju da su glavni uzroci za njegov porast višak kilograma, konzumiranje previše soli i nedovoljna fizička aktivnost. Međutim, mnogi ljudi ne pokazuju simptome povišenog krvnog pritiska, te se za ovaj problem ne sazna, dok ne izazove jače posledice. Otuda i naziv “tihi ubica”.

Nelečeni povišeni krvni pritisak može dodatno da optereti krvne sudove, srce, bubrege, mozak i oči, zbog čega se drastično povećava rizik od pojave srčanog ili moždanog udara.

Krvni pritisak se meri u milimetrima žive (mmHg). Rezultat merenja krvnog pritiska se prikazuje pomoću dva broja, koji pokazuju sistolni i dijastolni pritisak. Sistolni, veći broj, odnosi se na pritisak kada srce ispumpava krv koja onda cirkuliše telom, a dijastolni pritisak pokazuje stanje između dva otkucaja, kada se krv nalazi unutar srca. Smatra se da je normalno očitavanje između 90/60 mmHg i 120/80 mmHg.

lekar, Krvni Pritisak
foto: Shutterstock

Sve iznad 140/80 mmHg tehnički se smatra visokim pritiskom, a ispod 89/59 mmHg se smatra niskim krvnim pritiskom, koji je takođe ozbiljan poseban problem i naziva se hipotenzija.

Očitavanja između 121/81 mmHg i 139/89 mmHg mogu biti prethodnica hipertenzije, osim ako se ne preduzmu koraci da se ona drži pod kontrolom. Ti koraci obično podrazumevaju smanjenje unosa soli, gubitak težine, redovno vežbanje, pijenje manje kofeina i nepušenje.

Holesterol

Holesterol je masna, voštana supstanca koja se skuplja unutar krvnih sudova i može da dovede do njihovog začepljenja, a samim tim i do srčanih problema. Zbog toga je držanje holesterola pod kontrolom od vitalnog značaja za zdravlje svakog čoveka.

Visok holesterol je obično uzrokovan konzumiranjem previše masne hrane, nedovoljnim vežbanjem, prekomernom težinom, pušenjem i pijenjem alkohola, mada se može javiti i kao nasledni faktor. Kako bi se izmerio nivo holesterola potrebna je analiza krvi, jer i on kao i visok pritisak obično nema simptoma. Međutim, u retkim slučajevima, visok holesterol može da izazove bele prstenove oko rožnjače, čistog spoljašnjeg sloja na prednjem delu oka, ili žute ili narandžaste izrasline na koži.

Holesterol, Hrana
foto: Profimedia

Ukupna količina holesterola u krvi, treba da bude 5 mmoI/L ili manje. Holesterol lipoproteina visoke gustine (HDL), poznat kao “dobar” tip zbog svoje uloge čišćenja unutar tela, treba da bude 1mmoI/L ili više za muškarce i najmanje 1,2mmoI/L za žene. Non-HDL ili “loš“ holesterol treba da bude 4mmoI/L ili manji.

Nivo šećera u krvi

Visok nivo šećera u krvi može biti pokazatelj dijabetesa tipa 2. Osećaj velike žeđi, često mokrenje, umor i zamagljen vid su znakovi stanja koje pogađa 462 milliona ljudi širom sveta. Pojavljuje se kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ćelije tela ne reaguju pravilno na ovaj hormon.

Testovi glukoze u krvi, koji se rade pomoću aparata za testiranje koji podrazumevaju ubod u prst, pokazuju trenutni nivo šećera u krvi, koji se može menjati tokom dana. Ali tačniji test je test krvi na Hba1C, koji može da izračuna prosečan nivo glukoze u krvi tokom tri meseca.

Diabetes NoMore, dijabetes, glukoza, zdravlje
foto: Promo

Smatra se da je normalan rezultat Hba1C ispod 42 mmol/mol. Između 42 i 47 mmol/mol ukazuje na hiperglikemiju ili pred-dijabetes. Ako je rezultat preko 48 mmol/mol, to može značiti da osoba ima dijabetes.

Nizak nivo šećera u krvi obično utiče samo na pacijente sa dijabetesom koji uzimaju insulin ili lekove, kažu stručnjaci. U teškim slučajevima, ovo stanje može izazvati gubitak svesti. Za kontrolu nivoa šećera u krvi preporučuje se zdrava ishrana, odnosno da se unos šećera, masti i soli svede na minimum.

BMI

Održavanje zdrave telesne težine je, nesumnjivo, od suštinskog značaja za dobro zdravlje. Međutim, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 38 odsto svetskog stanovništva starijeg od pet godina pati od gojaznosti, što povećava rizik od dijabetesa tipa 2, bolesti srca i raka. S druge strane, nedovoljna težina može dovesti do neuhranjenosti, kao i do smanjenja energije, lošeg raspoloženja i slabe koncentracije.

BMI je najčešće korišćena metoda za proveru da li neko ima zdravu težinu. Meri se uzimanjem visine i težine. BMI se izračunava tako što se težina odrasle osobe u kilogramima podeli sa visinom u metrima na kvadrat.

gojaznost
foto: Profimedia

Na primer, ako imate 70 kg i visoki ste 1,73 m, izračunavate svoj BMI na sledeći način:

• Kvardat visine, odnosno: 1,73 x 1,73 = 2,99

• Težinu u kilogramima podelite dobijenim brojem (kvadrata visine), odnosno: 70 ÷ 2,99 = 23,41

Rezultat koji dobijete je vaš BMI broj.

BMI od 18,5 i manje pokazuje neuhranjenost, od 18,5 do 24,9 je zdrava težina, od 25 do 29,9 je prekomerna težina, a sve preko 30 označava gojaznost.

Ali mnogi stručnjaci ističu da ova metoda ima svoja ograničenja, jer meri da li osoba ima preveliku težinu, ali ne i previše masti. Iako gubitak težine zahteva vreme i posvećenost, smanjenje kalorija i više vežbanja su najbolji načini lečenja gojaznosti, objašnjavaju stručnjaci.

Odnos struka i kukova

Održavanje telesne težine pod kontrolom je više od pukog praćenja iznosa BMI. Lekari takođe kažu da su oblik tela i mesto skladištenja masti takođe važni. Manje poznata alternativa BMI, odnos struka i kukova, izračunava se merenjem obima struka i upoređivanjem sa obimom kukova.

gojaznost
foto: Shutterstock

Da li ste jabuka ili kruška?

Što je veći odnos, više masti se skladišti oko struka ili stomaka, a taj oblik tela se često naziva i “oblik jabuke”.

Istraživanje Instituta za preventivnu medicinu u Kopenhagenu sugeriše da ova distribucija masti predstavlja veći rizik za zdravlje u poređenju sa masnoćom koja se skladišti oko kukova, koja je poznata i kao “kruškasti oblik tela“.

Ali ne morate da posećujete lekare da biste utvrdili da li imate zdrav odnos kukova i struka - sve što vam treba jeste metar.

Da biste to izračunali, jednostavno izmerite bokove na najširoj tački oko zadnjice i izmerite struk neposredno iznad pupka. Zatim podelite širinu struka sa širinom kukova. Stručnjaci su odredili da se odnos koji iznosi više od 0,90 za muškarce i 0,85 za žene smatra prevelikim i opasnim po zdravlje.

Prenela: V.M.

Izvor: Daily Mail

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
 
track