Istraživači iz Ocean Conservancy i Univerziteta u Torontu analizirali su više od deset različitih vrsta proteina, uključujući plodove mora, svinjetinu, piletinu, govedinu i tofu. Pronašli su mikroplastiku u skoro 90% uzoraka koje su testirali i procenili da prosečna odrasla osoba u Americi konzumira najmanje 11.000 čestica mikroplastike svake godine.
Po porciji, pohovani škampi su imali najviše mikroplastike, a zatim slede odresci na bazi biljaka i pileći odresci. Najmanje su ih imali pilećih prsa, svinjski file i tofu.
Pošto visoko obrađena hrana poput pohovanih škampa i pilećih komadića (pileci nuggets) sadrži znatno više mikroplastičnih čestica po gramu, istraživači sugerišu da bi prerada hrane mogla biti izvor kontaminacije.
Mikroplastike ima u voću i povrću, vodi, napicima...
Ovo istraživanje dodaje sve veći broj dokaza o rasprostranjenosti mikroplastike u životnoj sredini i našim telima. Istraživanja su već dokazala da mikroplastike ima u vodi, voću i povrću, soli, šećeru, pirinču, mleku i pivu.
Prema jednoj studiji, odrasli u proseku samo preko soli unesu oko 2.000 mikroplastičnih čestica godišnje, a takođe i udišemo mikroplastiku.
Svetska zdravstvena organizacija je nedavno objavila izveštaj o uticaju mikroplastike na zdravlje. Međutim, kažu da je još prerano da se donose pravi zaključci.
- Iako još uvek ne znamo kakve su posledice ovoga po zdravlje ljudi, ako ih ima, moramo ovo da shvatimo ozbiljno jer je to problem koji neće nestati sam od sebe, već će se samo pogoršavati što više plastike budemo koristili i bacite", rekao j Džordž Leonard, jedan od autora studije i glavni naučnik u Ocean Conservancy, u izjavi za Washington Post.
Ekološki prihvatljivije alternative za plastiku postaju sve popularnije
- Ako želite da izaberete nešto što nema plastiku u sebi, zaista ne možete - dodao je Leonard. Ipak, stručnjaci kažu da će mikroplastika opstati u životnoj sredini ako ljudi nastave da koriste plastiku dizajniranu da traje.
- Mi smo dizajnirali ove materijale da traju vekovima, ako ne i milenijumima, tako da ovo treba smatrati greškom u dizajnu. Znamo kako da dizajniramo polimere koji se neškodljivo raspadaju u životnoj sredini, a ne u sitne čestice - rekao je Pol Anastas, direktor Centra za zelenu hemiju i zeleni inženjering na Univerzitetu Jejl.
Ekološki prihvatljivije alternative za plastiku postaju sve popularnije. To uključuje materijale napravljene od recikliranih morskih algi i algi. Naučnici su takođe otkrili kako da koriste voštane crve i gljivice da razbiju plastiku pre nego što to postane problem.
Prenela: O.M.
(izvor: The Washington Post/miss7zdrava.24sata.hr/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
