Prema istraživanju objavljenom u "The Journal of Infectious Diseases", osobe starosti od 50 i više godina koje su imali čak i blagi grip imaju dvostruko veći rizik od srčanog udara ili ishemijskog moždanog udara unutar dva nedelje nakon infekcije. Ta se verovatnoća učetverostručila kod osoba sa već postojećim zdravstvenim problemima koji su imali teški grip, pri čemu njihov rizik traje do dva meseca nakon infekcije.
Ipak, ovo nije prvi put da su istraživači otkrili ovu vezu. Prema studiji iz 2020. koju je sproveo Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, u kojoj je sudjelovalo više od 80.000 odraslih osoba hospitalizovanih s gripom, jedan od osam pacijenata (gotovo 12 %) imao je akutni srčani događaj, kao što je akutno zatajenje srca ili akutna ishemijska bolest srca. Takođe, istraživači su 2018. otkrili značajnu povezanost između gripe i akutnog infarkta miokarda (poznatije kao srčani udar) te da su odrasli imali šest puta veću verovatnoću da će doživeti srčani udar unutar jednog nedelje nakon što su imali grip.
Kako grip može izazvati srčani ili moždani udar?
Infekcije za koje se čini da pogađaju samo jedan deo tela zapravo imaju tendenciju pogoditi više delova, kaže za Yahoo Life dr. Gregory Katz, asistent na Odseku za kardiologiju na NYU Langone Health.
- Grip može imati direktne i indirektne efekte na srce. Kada je reč o direktnim efektima, postoji mogućnost da virus gripa, ili bilo koja vrsta virusa, može izazvati upalu srčanog mišića, što se naziva miokarditis. Takođe može izazvati upalu oko sluznice srca poznatu kao perikarditis, objašnjava Katz.
Dr Majid Basit, kardiolog u "Memorijal Herman u Hjustonu" kaže da u nekim slučajevima virus gripa takođe može direktno da inficira srčane ćelije, što dovodi do oslabljene srčane funkcije i srčane insuficijencije.
Što se tiče indirektnih efekata, Katz objašnjava da imuni sistem radi prekovremeno da bi se borio protiv virusne infekcije. Basit dodaje da infekcija gripom izlaže telo ogromnom stresu koji može dovesti do pucanja naslaga holesterola, što dovodi do srčanog udara.
- Naslage holesterola pucaju i kod moždanog udara i kod srčanog udara, ali kod moždanog udara to se dešava u krvnim sudovima koji snabdevaju mozak, objašnjava Basti.
Virusna infekcija takođe može uticati na nivo krvnog pritiska, što je još jedan faktor rizika koji može izazvati srčani i moždani udar.
- Kod težih respiratornih infekcija, nivo kiseonika može da postane nizak i krvni pritisak može da postane previsok ili prenizak. A ove promene takođe mogu doprineti povećanom stresu na srcu, kaže dr Džim Liu, kardiolog u državi Ohajo Veksner.
I godine i zdravlje takođe igraju ključnu ulogu u ovom odnosu. Basti napominje da su ljudi sa slabim srcem ili već postojećim srčanim oboljenjima skloniji srčanom udaru od gripa, dok su starije osobe u još većem riziku.
Kako se zaštititi?
Preventivnim merama možete sprečiti grip, ali i poboljšati zdravlje vašeg kardiovaskularnog sistema. Kac kaže da praktikovanje zdravog načina života tokom cele godine može biti veoma efikasna strategija.
- Jedite zdravu ishranu, redovno vežbajte, ne pušite, održavajte zdravu težinu, smanjite nivo stresa i dobro spavajte. Ove strategije su uvek dobar savet jer generalno zdraviji ljudi koji dobiju grip imaju blaži oblik bolesti. bolest, savetuje Katz.
Bazit objašnjava da se grip prenosi kapljičnim putem, odnosno kijanjem i kašljanjem, pa preporučuje nošenje maske i često pranje ruku, posebno nakon dodirivanja stvari u oblastima koje koristi više ljudi, kao što su kvake na vratima.
I na kraju, sva tri kardiologa podstiču rutinsku vakcinaciju, koja uključuje godišnju vakcinu protiv gripa.
- Kod ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima ili onima sa visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, pokazalo se da vakcina protiv gripa pomaže u smanjenju rizika od ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija gripa.
Izvor: Miss7Zdrava/ Kurir.rs
NE PROPUSTITE
