Klima uređaji su postali sastavni deo našeg životnog okruženja. Radimo u klimatizovanim prostorijama, živimo u klimatizovanim stanovima, boravimo u tržnim centrima i marketima. Međutim, postavlja se pitanje kvalitet tog vazduha i kako da se zaštitimo od štetnog uticaja klime na naše zdravlje.

Da li je vazduh iz klima uređaja štetan?

Odgovor na ovo pitanje je odričan ukoliko je klima uređaj pravilno odabran, instaliran i održavan. To znači redovno temeljno i stručno čišćenje filtera je od izuzetno velike važnosti i predstavlja ključan momenat u očuvanja kvaliteta vazduha koji udišemo tokom boravka u klimatizovanom prostoru.

Pravilno održavani uređaj, pored rashlađivanja, radi i filtriranje, kao i ovlaživanje vazduha. Ove funkcije mogu biti od velike koristi osobama koje pate od astme i alergije.

shutterstock-2264776275.jpg
Shutterstock 

Zbog čega onda svi govore o štetnosti klime?

Nepravilna upotreba i neadekvatno održavanje klima uređaja su uzroci brojnih zdravstvenih problema, od kojih neki mogu imati i fatalan ishod.

Srž problema ne leži u samom uređaju nego i u čoveku koji ga koristi. Ukoliko se ne čiste redovno, filteri klima uređaja postaju idealno tle za bujanje bakerija i plesni. U njima se takođe gomilaju dlake, prašina, grinje, kao i polen i drugi alergeni. Ako ih ne uklonimo, svi ovi štetni agensi ulaze u prostoriju zajedno sa rashlađenim vazduhom.

Bakterija Legionella pneumophila je možda najozloglašeniji stanovnik prljavih klima. Ona je izazivač legionarske bolesti, upale pluća koja počinje opštom slabošću, pospanošću i glavoboljom, nastavlja se visokom temperaturom, oslabljenim imunitetom, a posebno je rizična za starije osobe.

Tegobe koje izaziva klima uređaja

Isušivanje kože i sluzokože, hronični rinitis i faringitis, pojavu konjuktivitisa i blefaritisa, probleme kod osoba koje nose kontaktna sočiva, sinuzitis, upala uha, pogoršanje stanja kod astme i alerija, osećaj zamora usled bučnog rada klime.

shutterstock-2165386657.jpg
Shutterstock 

Kolika je idealna razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature?

Iako će većina zdravstvenih radnika reći da je pet stepeni maksimalna razlika koju naš organizam može da podnese, ipak svi prećutno odobravaju i situaciju u kojoj ta vrednost dođe do broja - sedam.

Svako izlaganje temperaturnim razlikama većim od toga predstavlja ozbiljan stres čak i za potpuno zdrav organizam, a naročito su riziku izloženi kardiovaskularni bolesnici, deca i starije osobe.

Pripremila: Nataša Radosavljević