Uprkos značajnom napretku u smanjenju kardiovaskularnih faktora rizika kao što su pušenje, gojaznost i dijabetes tipa 2, važno je uzeti u obzir i faktore životne sredine u našim naporima da smanjimo globalni teret kardiovaskularnih bolesti.
Istraživači su otkrili da su oni sa najvišim nivoima izloženosti noćnom svetlu imali 43 odsto veći rizik od razvoja cerebrovaskularne bolesti, što uključuje ishemijski moždani udar (izazvan začepljenu arteriju u mozgu) i hemoragični moždani udar (krvarenje).
Tokom šestogodišnjeg perioda praćenja, 1.278 učesnika razvilo je cerebrovaskularnu bolest, uključujući 910 onih koji su imali moždani udar.
Izloženost visokim nivoima zagađenja bila je još jedan značajan faktor, pri čemu su oni koji su se često susreli sa emisijama iz sagorevanja benzina, nafte, dizel goriva ili drveta suočeni sa 41 odsto povećanim rizikom od cerebrovaskularnih bolesti.
Istraživači upozoravaju da veštački izvori svetlosti kao što su LED ili fluorescentni mogu da poremete i potisnu proizvodnju melatonina, prirodnog hormona koji pomaže telu da spava.
Autori studije kažu da su oni koji imaju hronične probleme sa spavanjem najviše izloženi riziku od lošeg kardiovaskularnog zdravlja.
Moramo da razvijemo efikasnije politike i strategije prevencije kako bismo smanjili teret bolesti izazvanih faktorima životne sredine kao što su svetlost, kao i zagađenje vazduha, posebno za ljude koji žive u najgušće naseljenim, zagađenim oblastima širom sveta.
Prenela: N.R.
Izvor: Nypost.com / Zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
