Stresno prejedanje muči mnoge od nas, a sada kada znamo zbog čega se to dešava nismo mi krivi za takvo osećanje.
Istraživanja su dokazala da postoje dve stvari koje olakšavaju doživljavanje nezdravih i neželjenih osećanja i stanja, ali često njihove posledice stvaraju težak osećaj stida i krivice jer shvatamo koliko malo kontrole zapravo imamo nad sobom u teškim vremenima. Ali, navode stručnjaci, neophodno je imati empatiju i saosećanje prema sebi u takvim situacijama.
Kako stres utiče na povećanje telesne težine i ishranu
Uz depresivne epizode koje podrazumevaju neustajanja iz kreveta danima, jedenje pod stresom je takođe zabrinjavajuće, a postalo je jasno da stres loše utiče na mnoge funkcije organizma, od sna do krvnog pritiska i bolesti srca.
Ako ste primetili da ste se u poslednjih mesec dana ugojili nekoliko kilograma, a nalazite se u stresnom periodu svog života, lako je moguće da je upravo taj stres uzrok vašeg debljanja.
Kada su vaše telo i um u stanju stresa, funkcionisanje hormona postaje malo izmenjeno, pa hormon poput kortizola, umesto da koristi našu masnoću za energiju, počinje da je skladišti, i tako dobijate više na težini. Za to sada postoji naučno objašnjenje.
Zašto konzumiramo više hrane nego što je potrebno?
Pored poremećenih hormona, stres može pokvariti vašu ishranu na druge načine. U Kini je grupa kliničkih psihologa pretpostavila da stres utiče na našu percepciju ukusa i smanjuje osećaj zadovoljstva i nagrade nakon jela.
Ovo potencijalno može dovesti do toga da pojedinci konzumiraju više hrane nego što je potrebno kako bi postigli onaj osećaj zadovoljstva i nagrade koji osećamo u normalnim okolnostima.
Naučno istraživanje
Istraživanje je obuhvatilo 76 učesnika između 18 i 35 godina gde su morali da popune prilično rigoroznu skalu merenja stresa, a zatim su podeljeni u grupe sa visokim ili niskim kategorijama stresa za predstojeći test ukusa.
Nakon perioda posta, učesnici su bili pozvani da testiraju dva jela. Tokom testa, morali su da zabeleže ukus hrane, kako se osećaju u vezi sa tom hranom i kada su prestali da jedu, zašto su prestali da jedu.
Na kraju je zaključeno da učesnici sa visokim nivoom stresa nisu bili zadovoljni ishranom u meri u kojoj su učesnici sa niskim nivoom stresa bili zadovoljni, a činjenica da su obe grupe jele sličnu količinu hrane.
Normalna porcija hrane ne može zadovoljiti osobu u visokom stanju u stresnom stanju, što takođe potvrđuje prvobitnu teoriju da postoji velika verovatnoća da će ovi učesnici nesvesno nastaviti da traže zadovoljstvo u hrani sve dok ne dođe do prejedanja.
Prenela: N.R.
Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
NE PROPUSTITE
