Prema biometeorološkoj prognozi koju je izdao Institut "Batut", pred nama su vreli dani, koji mogu da budu potencijalno opasni po zdravlje. Zato je jako važno da se zaštitite, ali i da naučite da prepoznate sunčanicu, toplotnu iscrpljenost i toplotni udar.
- Važno je i razlikovati ih kako bi se na vreme reagovalo i sprečile eventualne komplikacije, upozorio je Gradski zavod za javno zdravlje Beograda.
Sunčanica
Sunčanica nastaje prekomernim izlaganjem, glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i rastom telesne temperature. Često se mogu javiti, umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha.
Toplotni udar
Toplotni udar je stanje koje nastaje kada se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Nastaje naglo, usled prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Može da nastane, ne samo zbog prekomernog izlaganja suncu, nego i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu.
Simptomi toplotnog udara su telesna temperatura viša od 40°C, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje i ponekada gubitak svesti (što može biti i prvi znak).
Toplotna iscrpljenost
Toplotna iscrpljenost je blaži oblik topotnog udara, a često nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha. Manifestuje se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.
U svakom slučaju, glavobolja, mučnina, vrtoglavica, povraćanje – znak su uzbune, posebno za decu, hronične bolesnike i starije osobe, te je potrebno odmah se javiti lekaru.
Prva pomoć kod sunčanice
Osobu moramo odmah skloniti sa sunca, ako je moguće u klimatizovanu prostoriju, ili bar u zamračenu i dobro provetrenu sobu, istuširati mlakom vodom (ili je bar umiti i staviti hladne obloge na čelo i vrat) i dati joj da pije tečnost (čaj, sok ili običnu vodu). Tečnost se unosi često, u manjim količinama.
Odmor je neophodan, a sledećeg dana se nikako ne treba izlagati suncu. Ako se tegobe nastave ili se pogoršavaju, potrebno je javiti se lekaru.
Prva pomoć kod toplotne iscrpljenosti
Osobu morano smestiti u hlad, i skinuti joj odeću. Rahladiti je polivanjem mlakom vodom ili stavljanjem hladnih obloga na glavu i potiljak. Treba joj dati da pije rashlađenu tečnost- vodu ili blagi biljni čaj.
Prva pomoć kod toplotnog udara
Ako sumnjate na toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć ili se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu. Reč je o ozbiljnom stanju koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć. Ukoliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, sklonite osobu sa sunca ili je izvedite iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću. Umijte je ili istuširajte, ali voda ne sme biti preterano hladna. Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom).
Dajte joj tečnost ukoliko stanje to dozvoljava. Imajte na umu da je, nakon oporavka od toplotnog udara, povećana osetljivost organizma na visoke temperature i tokom narednih nekoliko nedelja.
Kako se zaštititi?
- Kako biste sprečili nastanak ovih po život opasnih stanja i sačuvali svoje, i zdravlje svojih najbližih, pridržavajte se sledećih preporuka:
- Sklonite se sa sunca. Ne izlažite se vrućini i izbegavajte boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana, od 10 - 17 časova.
- Izbegavajte naporan fizički rad. Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana - u ranim jutarnjim časovima (od četiri do sedam ujutru).
- Nosite laganu, široku odeću svetlih boja, od prirodnih materijala.
- Stavite šešir ili kapu sa širokim obodom i obavezno nosite sunčane naočare.
- Rashladite telo tuširanjem ili se kupajte u mlakoj vodi.
- Redovno unosite tečnost - pre svega vodu. Supe, mlaki čajevi i sveži voćni sokovi su takođe dobar izvor tečnosti i energije u toplim letnjim danima.
- Izbegavajte alkohol, gazirane napitke i napitke sa previše kofeina i šećera.
- Jedite češće, manje obilne obroke.
- Neka vaši oboroci budu lagani- izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu belančevinama.
- Uzimajte više sezonskog voća i povrća.
- Dom i radne prostorije rashlađujte, tako da temperatura i prostorijama u kojima boravite ne pređe 30⁰S u toku dana, odnosno 24⁰S u toku noći.
- Ukoliko nemate klima uređaj u svom domu ili na radnom mestu, u ranim jutarnjim satima otvorite sva vrata i prozore kako biste prostor adekvatno provetrili i rashladili, a zatim spustite roletne i zatvorite vrata i prozore na sunčanoj strani, kako bi u prostorije ulazilo što manje toplote
- Budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu. Pre ulaska u vozilo obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade.
- Ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.
Pripremila: V.N.
NE PROPUSTITE
