Da li smemo da se oslanjamo na rok trajanja kada su ovako visoke temperature ili postoji hrana koja se brže kvari bez obzira na rok? Na ova pitanja odgovara dr Slavica Maris, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
- Visoke temperature i letnji period pogoduju razmnožavanju mnogih mikroorganizama. Naročito kada je u pitanju hrana životinjskog porekla, kao što su meso i proizvodi od mesa, jaja, mleko, mlečni proizvodi, riba, morski plodovi - navodi dr Slavica Maris.
To je hrana koja je dobra podloga za razmnožavanje mikroorganizama, a to su povoljna temperatura, povoljna vlažnost i dovoljno vremena za razmnožavanje, dodaje. Od jedne bakterije za sedam sati može nastati i dva miliona novih bakterija.
Važnost termičke obrade
Doza mikroorganizama potrebna da izazove oboljenje zavisi od njihove vrste. Za neke je potrebna jako mala infektivna doza, za neke veća. Ali zavisi i od otpornosti našeg organizma, nemamo svi istu otpornost prema nekom mikroorganizmu.
- Svakako treba voditi računa gde nabavljamo te namirnice. Osetljive namirnice kao što je meso, mesni prerađevine od mesa, mleko, mlečni proizvodi, isključivo se kupuju iz rashladnih uređaja. Svakako postoji ograničenje koliko dugo se mogu čuvati u rashladnim uređajima - kaže epidemiološkinja.
Ukoliko imate neku namirnicu koja je kontaminirana, koja ima neki mikroorganizam i ako tu namirnicu dobro termički obradite u dugom vremenskom intervalu uništićete mikroorganizme, objašnjava.
- Za salmonelu koja je jedan od čestih uzročnika trovanja hranom u letnjem periodu, potrebno je hranu termički obraditi na 56 stepeni 30 minuta, pa će ona biti uništena. Preporuka je svakako da se hrana koja se pripremi konzumira u roku od 30 minuta, a najkasnije u roku od 1-2 sata. A ako ne, onda bi trebalo svakako da se odloži u rashladne uređaje - kaže doktorka.
I voće i povrće treba čuvati u frižideru
I voće i povrće mogu da predstavljaju izvor infekcije i podložno tlo za neke mikroorganizme, za viruse kao što su norovirusi. Voće treba dobro oprati, a i oljuštiti.
- Ono što bih preporučila jeste da se hrana ne sprema za više dana, već se u periodima visokoh temperatura, kad je jako toplo, predlažu lagani obroci, nikako prženi i začinjeni, jer to troši energiju i zagreva sam organizam. U svakom slučaju ništa nam neće faliti da se par dana, kada je vruće, odreknemo mesa, nekih namirnica koji su lako kvarljive - poručuje dr Slavica Maris.
Koliko se čuvaju namirnice u frižideru?
Postoje pravila koliko dugo možemo da čuvamo određene namirnice u rashladnim uređajima.
- Jaja u ljusci se čuvaju od 3-5 nedelja. Tvrdo kuvana jaja čuvaju se sedam dana, 1-2 dana ako imate ostatke. Suhomesnati proizvodi, naročito oni rezani, maksimalno od 3-5 dana. Variva, supe, gotova jela od 3-4 dana. Piletina, riba 1-2 dana, iznutrice takođe. Dimljena riba, kao što je losos do 14 dana. Slanina, sedam dana - ističe je dr Slavica Maris.
Pripremila: N.L.
Izvor: Rts.rs/Zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
