Zaključak je bio sledeći - postoji 40 % veći rizik od srčanog udara, 29 % povećan rizik od srčane smrti i 49 % povećan rizik od moždanog udara (u poređenju sa onim što bi se očekivalo da su se ovi događaji dešavali nasumično i ravnomerno raspoređeni tokom dana).
Kako navode između 6 i 12 sati je 40% veći rizik od srčanog udara, 29 % je veći rizik od smrtnog ishoda, a 49 % veći rizik od moždanog udara.
Takođe, ovo istraživanje pokazuje da su srčani i moždani udari češći zimi, početkom svakog meseca, ponedeljkom (kod zaposlenih ljudi) i svakog dana u ranim jutarnjim satima.
Zašto je tako?
U jutranjim časovima krv je gušća (jer tokom noći ne pijemo vodu), krvne pločice (trombociti) se lakše lepe jedni za druge, pa zato lakše nastaju krvni ugrušci tj. trombovi.
Stručnjaci sa Harvarda su u svom istraživanju takođe potvrdili da je rizik od srčanog udara ujutru veći za 40 odsto jer kada se probudimo naš organizam luči adrenalin i druge hormone stresa zbog čega se povećava pritisak i potreba za kiseonikom. Sve to može da dovede do kidanja plaka na koronarnim arterijama, a kada krvni ugrušak, ili otkinuti deo plaka, začepi krvni sud, dolazi do srčanog ili moždanog udara.
Zdrav život za duži vek
Govoreći o prevenciji srčanih bolesti, doktori posebno ističu važnost zdrave ishrane i bavljenja fizičkom aktivnošću, bar dva i po sata nedeljno. Uz to, neophodno je redovno kontrolisati vrednosti krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, i s vremena na vreme meriti obim struka i indeks telesne mase
Alarmantna statistika
Svaki peti pacijent ne preživi akutni infarkt, a prema podacima Instituta “Batut” iz 2021. godine, više od 55.000 ljudi u Srbiji umrlo je od kardiovaskularnih bolesti.
Prenela: V.N.
Ncbi.nlm.nih.gov/ Zdravlje.Kurir.rs
NE PROPUSTITE
