Obroci nakon ovog vremena mogu da povećaju rizik od srčanih bolesti: Stručnjaci otkrivaju zbog čega je tako

Redovni obroci izuzetno su važni i njihovo preskakanje može da dovede do neželjenih efekata poput preterane gladi, lošeg raspoloženja, pada koncentracije i prejedanja, ali i da utičo loše na srce. Istraživanja ukazuju na to da je, ako želimo da vodimo računa o svom srcu, važno doručkovati i večerati što ranije. Evo zbog čega je tako.

Srour i njegovi saradnici želeli su da procene da li vreme kada jedemo može značajno da utiče na zdravlje srca i tako otvori vrata novim strategijama prevencije.

Svaki sat kašnjenja sa doručkom šteti srcu

Istraživači su prikupili podatke i pratili zdravstvene navike više od 103.000 odraslih osoba, od kojih su većina bile žene. Navike u ishrani koje su ispitanici zapisivali praćene su tokom prosečnog perioda od 7,2 godine, a otkriveno je da je svaki dodatni sat kašnjenja s prvim obrokom tokom dana bio povezan s većim rizikom od svih kardiovaskularnih bolesti. Isto je važilo za kašnjenje s poslednjim obrokom na kraju dana.

Vreme obroka reguliše biološki sat

Prema Srouru, veza između vremena obroka i zdravlja srca leži u cirkadijalnom ritmu.

- Vreme obroka reguliše biološki sat koji je uključen u nekoliko cirkadijalnih funkcija kao što su regulacija krvnog pritiska, metabolizma i lučenja hormona - rekao je, dodajući da svaki od tih faktora igra veliku ulogu u zdravlju srca. Naš urođeni cirkadijalni ritam snažno utiče i na osetljivost na insulin.

Odlaganje jutarnjih obroka smanjuje osetljivost na insulin

Prethodna istraživanja su otkrila da je telo osetljivije na insulin ujutru nego uveče. Kada se ta osetljivost smanji, može da izazove insulinsku rezistenciju, što vodi do kardiometaboličkih poremećaja poput upale, disfunkcije endotela (ćelijskog sloja koji oblaže unutrašnje zidove krvnih sudova) i hipertenzije. Svaki od ovih poremećaja povećava rizik od srčanih bolesti.

Prema studiji iz 2020. godine, kasni obroci mogu da dovedu do viška kilograma i pogoršanja metabolizma masti. S obzirom na to da je gojaznost u velikoj meri povezana sa srčanim bolestima, nije iznenađujuće da ovaj faktor takođe može da poveća rizik od srčanih tegoba.

Ne treba zanemarivati druge štetne faktore

Ipak, pomenuto istraživanje ima nekoliko ograničenja. Nalazi pokazuju korelaciju, ali ne i uzročnu vezu. Ispitanici koji su jeli kasno noću takođe su imali nezdrave navike poput pušenja, konzumiranja alkohola i kasnog odlaska na spavanje, što je moglo dodatno da doprinese većem riziku od srčanih bolesti.

Pripremila: N.L.

Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.kurir.rs