Normalne vrednosti uree u krvi zavise od laboratorije do laboratorije, ali u glavnom idu od 2.80 do 7.20 mmol/l.
Zašto se javlja povećana urea u krvi?
Urea predstavlja produkt razgradnje proteina u jetri. Dakle, onog trenutka kada jetra razgradi proteine stvara se urea koja prelazi u krvi i transportuje se do bubrega. Bubrezi filtriraju ureu i prebacuju je u mokraću kako bi ona bila izbačena iz tela. Bilo koji problem u ovom ciklusu može da dovede do povećanja uree u krvi.
Najšira podela razloga za povećanu ureu u krvi su:
- Problemi koji se nalazi u sistemu pre bubrega.
- Povećana urea u krvi koja nastaje kao posledica problema sa samim bubrezima.
- Zdravstveni problem sa nekim od organa koji se nalazi posle bubrega.
Koji su razlozi koji mogu da dovedu do povećanja uree u krvi ispred bubrega?
- Povećani unos proteina - Proteini se nalaze u namirnicama životinjskog porekla. Ukoliko vam se ishrana bazira na njima tj.jedete puno mesa i mesnih prerađevina logično je očekivati da će urea biti viša. Treba naglasiti da se to posebno odnosi na suhomesnate proizvode i sve mesne prerađevine. Suhomesnati proizvodi pored proteinskog dela imaju u sebi i sijaset drugih dodataka koji mogu da povećaju količinu uree u krvi.
- Oštećenje mišića - Oštećenje mišića u sklopu našeg organizma zbog recimo neke povrede može da ima kao posledicu povećane vrednosti uree u krvi. Interesantno je da gladovanje, kod kojeg dolazi do razlaganja naših mišića, dovodi do povećane vrednosti uree u krvi.
- Posledica infekcije - Povećana urea u krvi može da se javi posledica teške infekcije.
- Zbog dehidratacije - Gubitak tečnosti recimo zbog pojave proliva, dehidratacije na vrućini, velikih krvarenja, stanja šoka itd.
- Posledica starenja bubrega - Kod starijih pacijenata se takodje može naći povećani nivo uree u krvi kao posledica starenja bubrega i usporavanja njihove funkcije.
- Usled opekotina - Opekotine, zbog kojih dolazi do velikog gubitka tečnosti, ali i oštećenja kože, tkiva i organa.
- Zbog srčane slabosti - Srčana slabost, zbog koje dolazi do smanjenog dotoka krvi u bubrege i samim tim usporavanja njegovog rada.
Šta dovodi do povećane uree zbog problema na nivou bubrega?
- postojanje pojedinih hroničnih bolesti koje mogu da dovedu do oštećenja krvnog sistema bubrega i samim tim usporavanje njegovog rada, kao što su povišeni pritisak, dijabetes…
- bolesti bubrega koje mogu da nastanu iz više različitih razloga, recimo zbog postojanja kamena u bubregu, začepljenja kanala bubrega, upale bubrega, urođenih anomalija bubrega…. Sva ova stanja mogu da dovedu do akutne ili hronične bubrežnu insuficijencije.
- uzimanje pojedinih lekova može da dovede do povećanja nivoa uree u krvi, kao na primer kortikosteroida, diuretika...
- tumori bubrega
- povrede bubrega
- operacije na nivou bubrega
- bilo koji drugi vid poremećaja koji zaustavi protok krvi kroz bubrege
Koji su problemi koji mogu da dovedu do povećanja uree u krvi a javljaju se u sistemu posle bubrega?
- Ovde pre svega treba spomenuti kamenje koje je krenulo iz bubrega izašlo iz njega i zaustavilo se negde na putu do mokraćne bešike
- Tu su zatim različiti tumori koji svojim pritiskom mogu da dovedu do prekida u cirkulaciji ili odvođenje mokraće
- Problemi sa prostatom
- Upala bešike
Šta ako vam je nađena povećana urea u krvi?
Ukoliko se radi o manjem povećanju uree u krvi, nemojte se plašiti. Manja povećanja takođe zahtevaju ispitivanja, ali vi pre svega:
- Unosite barem dva litra tečnosti dnevno, kada je jako vruće i više.
- Obratite pažnju na vaše hronične bolesti, možda je došlo do pogoršanja neke od njih.
- Smanjite unos mesa i suhomesnatih proizvoda.
- Izbacite proizvode koji sadrže veštačke sastojke.
- Smanjite fizičku aktivnost na neku razumnu meru.
- Proverite ponovo laboratoriju za nekoliko nedelja.
- Obratite se lekaru ako imate neke tegobe ili ukoliko se nivo uree nije spustio.
Veći skokovi uree zahtevaju dodatna ispitivanja i posetu internisti ili nefrologu. Ispitivanja koja bi trebalo da se urade ukoliko je visoka urea su kompletna biohemijska analiza krvi, ultrazvuk stomaka i urotrakta, urinokultura.
Pored tih ispitivanja radi se i skupljanje 24h urina i provera klirensa kreatinina, dinamsku scintigrafiju bubrega, ali i skener abdomena. Nakon toga se određuje terapija, koja bi trebala da održi bubrege i njihovu funkciju kako ne bi došlo do dijalize.
Prenela: O.M.
Izvor: Saveti lekara/Zdravlje.Kurir.rs
NE PROPUSTITE
