3 vežbe disanja koje će vam pomoći kada ste anksiozni: Smanjite nivo stresa i poboljšajte koncentraciju

Postoji mnogo vrsta anksioznih poremećaja, uključujući generalizovanu anksioznost, socijalnu anksioznost i napade panike.

Anksioznost može uticati na vaše disanje. S druge strane, vaše disanje može uticati na osećaj anksioznosti. Duboko ili ritmično disanje je dobar način za smanjenje simptoma anksioznosti. Disanje takođe može pomoći da se fokusirate svoje misli.

Simptomi anksioznosti su drugačiji za svaku osobu, ali skoro uvek uključuju ubrzano disanje i ubrzan rad srca. Ostali simptomi anksioznosti uključuju nemir, nemogućnost koncentracije i probleme sa spavanjem.

Ovi simptomi mogu biti različiti po težini i možda ih imate samo nekoliko. Najčešći simptom je da vam dah postaje sve brži kada ste izloženi stresnoj situaciji ili situaciji koja izaziva anksioznost.

Vežbe disanja

Duboko disanje se može praktikovati gotovo svuda i kad god se osećate anksiozno. Ponekad samo nekoliko dubokih udaha pre nego što uđete u stresnu situaciju ili kada se nađete u sred jedne, može smanjiti nivo stresa i anksioznosti. Evo nekoliko vežbi koje možete da isprobate.

Opuštajuće duboko disanje

• Sedite udobno.
• Dišite kroz nos 6 sekundi (pokušajte prvo da ispunite stomak, a zatim i godnji deo kroz grudi).
• Zadržite dah 2-3 sekunde.
• Polako otpustite dah kroz stisnute usne.
• Ponovite 10 puta.
• Sedite udobno.
• Zatvori oči.
• Duboko udahnite i otpustite dok izgovarate reč „opustite se“ bilo tiho ili naglas.
• Dišite prirodno 10 puta dok brojite svaki udah (pokušajte da opustite mišiće lica, kao i ramena i druga područja).
• Nakon odbrojavanja od 10 do 1, otvorite oči.

Brojanje udisaja

• Sedite udobno.
• Zatvori oči.
• Duboko udahnite i otpustite dok izgovarate reč „opustite se“ bilo tiho ili naglas.
• Dišite prirodno 10 puta dok brojite svaki udah (pokušajte da opustite mišiće lica, kao i ramena i druga područja).
• Nakon odbrojavanja od 10 do 1, otvorite oči.

Meditacijsko disanje

Ovo je najjednostavnija vežba disanja i može se izvesti u bilo kojoj stresnoj situaciji ili situaciji koja izaziva anksioznost:

• Polako izdahnite.
• Ne morate se koncentrisati na udah. Koncentrišite se samo na izdisanje.
• Udahnite što više vazduha pre nego što ponovo udahnete.
• Usredsredite se na opuštanje mišića lica, ramena i svuda gde ste napeti dok dišete.

Koliko su efikasne vežbe disanja kod anksioznosti?

Postoje dve vrste disanja, na osnovu toga koji deo pluća koristite. Kada vežbate ili osećate stres, obično ćete disati gornjim delom pluća ili grudnog koša. Ovo se zove grudno disanje. Ovaj tip disanja je obično kraći i brži i čini vaše telo napetim.

Duboko disanje dolazi iz dijafragme ili u predelu stomaka. To će uzrokovati da se vaše telo opusti i može smanjiti anksioznost. Dugi, spori udisaji iz abdominalnog područja takođe će pomoći da:

• povećate količinu kiseonika i oslobodite osećaj smirenosti u celom mozgu i telu
• snizite krvni pritisak
• smanjiti broj otkucaja srca
• opustite mišiće
• usredsredite svoj um na svoje telo i dalje od svega što vas čini anksioznim

Prenela: O.M.

(izvor: Healthline.com/Zdravlje.Kurir.rs)