Kako hronični bol utiče na mozak? Neurolog otkriva 3 uspešne strategije za oporavak, a nisu lekovi
Ako se suočavate sa hroničnim bolom koji traje nekoliko meseci ili duže, trebalo bi da znate da on utiče i na vaš mozak.
Bol, bilo fizički ili emocionalni, menja našu percepciju života i otežava normalno funkcionisanje. Pogađa naše telo, um, emocije i odnose, a razumevanje i upravljanje ovim stanjem ključno je za uspešan oporavak. Dok postoji mnogo različitih vrsta bola, hronični bol je taj koji izaziva ozbiljne zdravstvene posledice na duže staze, kaže dr Part Lalčeta, neurohirurg iz HCG bolnice u Radžkotu.
Šta je hronični bol?
Hronični bol se definiše kao bol koji traje duže od tri meseca i nije samo fizički problem, već složeno stanje koje duboko utiče na mozak i mentalno zdravlje. Za razliku od akutnog bola, koji služi kao upozorenje na povredu, hronični bol ostaje prisutan, često bez jasnog uzroka, dovodeći do značajnih promena u funkcionisanju i strukturi mozga.
- Više delova mozga je povezano sa bolom, uključujući prefrontalni korteks, prednji cingulatni korteks, amigdalu, hipokampus i nukleus akumbens, između ostalih - navodi dr Lalčeta.
Kako hronični bol utiče na mozak?
Strukturne promene: Hronični bol može da izazove strukturne promene u mozgu, naročito u oblastima koje su zadužene za procesuiranje bola, emocije i kogniciju (znanje, učenje). Istraživanja pokazuju da osobe koje pate od hroničnog bola često imaju smanjenu sivu masu u regijama poput prefrontalnog korteksa, talamusa i hipokampusa, što može da dovede do problema sa pamćenjem, donošenjem odluka i regulacijom emocija.
Promene u neurohemiji: Dugotrajno iskustvo (trpljenje) hroničnog bola utiče na hemijske procese u mozgu, naročito na neurotransmitere poput serotonina i dopamina, koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja i percepcije bola. Neravnoteža ovih hemikalija može da doprinese razvoju poremećaja raspoloženja i pojača osetljivost mozga na bol.
Uticaj na sistem nagrađivanja: Hronični bol može da poremeti sistem nagrađivanja u mozgu, koji je odgovoran za osećaj zadovoljstva i motivacije. Ova disfunkcija često dovodi do smanjenja sposobnosti da se dožive radost i zadovoljstvo, što rezultira pojavom anhedonije.
Hiperaktivnost mozga: Mozak osobe koja pati od hroničnog bola postaje prekomerno aktivan u obradi bolnih signala, čak i kada ne postoji jasan fizički uzrok bola.
Strategije za ublažavanje bola i oporavak
Iako lekovi nisu jedino rešenje za hronični bol, oni su deo sveobuhvatnog plana lečenja, kaže dr Lalčeta. Lekovi poput antidepresiva, antikonvulziva i nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) pomažu u kontroli bola promenom nervnih puteva zaduženih za bol u mozgu. Sledi nekoliko preporuka koje ne uključuje lekove.
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT): Reč je o psihološka terapiji koja pomaže osobama da promene negativne misaone obrasce i ponašanja povezana sa hroničnim bolom. Preoblikovanjem načina na koji doživljavamo bol i suočavanjem sa emocionalnim odgovorima na bol, smanjuje se intenzitet bola i poboljšava mehanizam suočavanja.
Fizička aktivnost i vežbanje: Redovna fizička aktivnost je ključna za upravljanje hroničnim bolom. Vežbanjepodstičelučenje endorfina, prirodnih analgetika tela, i poboljšava raspoloženje povećanjem nivoa serotonina.
Neurostimulacione terapije: Tehnike poput transkranijalne magnetne stimulacije (TMS) i stimulacije kičmene moždine (SCS) pružaju obećavajuće rezultate u upravljanju hroničnim bolom. One stimulišu određene delove mozga ili kičmene moždine kako bi preoblikovale bolne signale i smanjile percepciju bola.
Pripremila: N.L.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni