Ovo su ponašanja povezana sa demencijom koja mogu uključivati poteškoće sa spavanjem, anksioznost i uznemirenost. Pored navedenih simptoma, osoba može postati dezorijentisana, pa čak i agresivna.

Međutim, kako objašnjava neurolog Viktor Dijaz, važno je ne mešati ove simptome sa onima koji se pripisuju delirijumu.

Glavna razlika između delirijuma i takozvanog simptoma zalaska sunca je u tome što se ovaj drugi obično javlja u vreme kada sunce zalazi, dok se delirijum javlja iznenada, u bilo koje doba dana.

Simptomi se mogu javiti u bilo kojoj fazi bolesti

Zalazak sunca doživi svaka peta osoba sa demencijom, pokazalo je istraživanje, a pomenuti simptomi mogu da traju od nekoliko minuta do nekoliko sati. Ipak, neuropsiholog Ejpril Krovel naglašava da okolina pacijenta najčešće primećuje ove promene.

demencija-shutterstock-2281774411.jpg
Shutterstock Zalazak sunca doživi svaka peta osoba sa demencijom.

Prema kanadskom Alchajmerovom društvu, simptomi nemira i zbunjenosti, koji se često javljaju kasnije tokom dana i uveče, mogu se pojaviti u bilo kojoj fazi bolesti. Ipak, smatra se da ovi simptomi dostižu vrhunac u srednjim stadijumima demencije, a zatim se smanjuju kako bolest napreduje.

Interni sat

Nije sasvim jasno zašto se promena raspoloženja kod ovih ljudi dešava u drugom delu dana, međutim, veruje se da ima veze sa cirkadijalnim ritmom, koji je odgovoran za održavanje tela budnim tokom dana i spavanja.

Stoga, ako osoba doživi popodnevni umor, bol, glad, neadekvatno izlaganje sunčevoj svetlosti tokom dana, anksioznost, depresiju, gubitak sluha ili oštećenje vida, to može povećati verovatnoću da doživi sindrom zalaska sunca.

lenjost-krevet-lezanje-spavanje-dremanje-odmaranje.jpg
Profimedia Ako osoba u toku dana doživi neke od simptoma kao što su depresija ili umor može povećati verovatnoću  da doživi sindrom zalaska sunca.

Kako pomoći?

Svaka osoba je drugačija i može drugačije reagovati, ali neke strategije mogu pomoći:

  • Ohrabrite osobu sa demencijom da se adekvatno odmori.
  • Planirajte umirujuće aktivnosti kada se anksioznost obično javlja.
  • Kada je moguće, provodite vreme napolju na suncu tokom dana.
  • Pokušajte da ograničite unos slatkiša i izbegavajte kofein u popodnevnim satima.
  • Smanjite stimulaciju kao što je gledanje televizije kasno uveče.
  • Obezbedite adekvatno osvetljenje kako biste pomogli osobi da identifikuje predmete i ljude.
  • Pružite joj udobnost kao omiljeni jastuk ili ćebe.
  • Konsultujte lekara.

Prenela: N.R.

Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs