Da li je važnija kilaža ili kondicija? Naučnici otkrivaju ko je u riziku od bolesti srca i prevremene smrti

Dok u Sjedinjenim Američkim Državama, a slično je i u Srbiji, broj gojaznih ljudi i dalje raste, raste i interesovanje za različite načine mršavljenja, a posebno za nove lekove koji pomažu u gubitku težine. Ipak, novo istraživanje Univerziteta Virdžinija, objavljeno u prestižnom British Journal of Sports Medicine, pokazalo je da je kardiovaskularna ili aerobna kondicija (izdržljivost) mnogo jači pokazatelj rizika od srčanih bolesti i prerane smrti nego sam BMI (indeks telesne mase).

Ovo istraživanje je jasno pokazalo da je kondicija važnija od telesne težine kada je u pitanju zdravlje. Naime, gojazni ljudi u dobroj kondiciji imaju sličan rizik od prerane smrti kao i ljudi sa normalnom težinom koji su fizički aktivni, dok su ljudi sa normalnom težinom, ali u lošoj formi, imali čak i veći rizik od obolevanja.

- Vežbanjenije samo način da sagorevate kalorije. Ono je prava "medicina" koja poboljšava opšte zdravlje i može da smanji rizik od bolesti srca i prevremene smrti kod ljudi svih težina - kaže Sidarta Angedi, jedan od autora istraživanja.

Jo-jo efekat 

Istraživanje je obuhvatilo 20 studija sa gotovo 400.000 učesnika iz više zemalja. Žene su činile oko trećine učesnika, što je značajan porast u odnosu na ranija istraživanja. Kondicija je procenjena na osnovu testova fizičkog napora, a osobe sa boljim rezultatima bile su svrstane u grupu koja je imala bolju fizičku formu.

Iako je gojaznost povezana sa mnogim zdravstvenim problemima, istraživanje je pokazalo da gubitak težine nije uvek najbolji način da se smanji rizik od tih problema. Osim toga, mršavljenje je za pojedine osobe vrlo teško i mnogi od njih se ponovo vraćaju na staru težinu, što može da ima negativne posledice po zdravlje.

- Većina ljudi koji izgube težinu, ubrzo je ponovo vrate. Ciklus mršavljenja i ponovnog dobijanja na težini, poznat kao jo-jo efekat, može da bude štetan po zdravlje, gotovo kao i sama gojaznost. Poboljšanje kardiovaskularne kondicije može da smanji ove negativne efekte - objašnjava Glen Gejzr, profesor na Univerzitetu u Arizoni i jedan od autora studije.

Svaki dan aktivni

U SAD-u, samo oko 20 odsto odraslih ispunjava preporučene smernice za fizičku aktivnost, koje podrazumevaju najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja svake nedelje, uz dva dana vežbi za jačanje mišića. Istraživači ističu da i ljudi koji su na dnu lestvice kada je reč o kardiovaskularnoj kondiciji, uz umereno doziranu fizičku aktivnost za početak, mogu da naprave značajan korak ka poboljšanju zdravlja.

- Najveće smanjenje rizika od bolesti srca i prevremene smrti dolazi kada ljudi koji veći deo dana sede počnu da vežbaju, makar i umerenim tempom. Brza šetnja par puta nedeljno, s ciljem da tokom vremena svakodnevno budete aktivni 30 minuta, može da napravi veliku razliku - zaključuje Angedi. 

Ovo istraživanje poziva na razmatranje novog pristupa zdravlju, koji se fokusira na poboljšanje fizičke kondicije, a ne samo na mršavljenje, kako bi se postigli bolji zdravstveni rezultati, poručuju naučnici.

Pripremila: N.L. 

Izvor: News-medical.net/Zdravlje.kurir.rs