Nagle promene vremena ugrožavaju zdravlje: Prvi na udaru pacijenti sa migrenama i srčani bolesnici

Bilo da se radi o naglom padu temperature, porastu vlažnosti ili promeni kvaliteta vazduha, ove promene mogu da oslabe naš imunitet i sposobnost tela da se prilagodi. Vremenske fluktuacije utiču na naše zdravlje na nekoliko načina, a ovo su neke od najčeših promena u organizmu koje se mogu javiti. 

Vaš lekar vam može dati lekove za olakšanje i preporučiti promene u načinu života. Važne su i dnevne rutine - vežbanje, rutina pre spavanja i obroci u isto vreme svaki dan. Pre svega je važno da ostanete hidrirani, regulišete izložđenost stresu i vodite dnevnik tako da vreenom možete uočiti obrasce.

Kardiovaskularni problemi

Nagle promene temperature mogu uticati i na kardiovaskularni sistem. Izlaganje niskim temperaturama može izazvati suženje krvnih sudova, povećanje krvnog pritiska i veće opterećenje srca. Ovo može biti posebno opasno za ljude sa već postojećim srčanim oboljenjima. Važno je pratiti krvni pritisak, izbegavati nagle promene temperature i tražiti medicinsku pomoć ako su prisutni simptomi kao što su bol u grudima, kratak dah ili palpitacije.

Bolovi u mišićima i zglobovima i povrede

Poznato je da vremenske promene dovode do pogoršanja upale, simptima artritis i bolove u zglobovima. Hladniji vazduh može podstaći ukočenost zglobova. Topliji vazduh može da umiri bolove - ali takođe podstaći će vas da izađete napolje i pa su i mogućnosti povreda češće.  Dakle, iako se bol u zglobovima umiri, budite obazrivi tokom boravka na otvorenom i tokom fizičkih aktivnosti. 

Lekovi bez recepta mogu privremeno ublažiti bolove, a lagane vežbe mogu pomoći u ublažavanju artritisa i upale zglobova. Kretanje je ključno, samo zapamtite da aktivnost ne mora da bude naporna. Petnaestominutna šetnja napolju je dovoljna za podmazivanje zglobova, povećanje nivoa energije i poboljšanje raspoloženja.

Infekcije gornjih disajnih puteva

Bol u grlu i sinusima, prehlada i grip su najčešće bolesti gornjih disajnih puteva koje mogu biti izazvane promenama vremena. Ukoliko ste u osetljviim grupama, seonska vakcinacija protiv gripa može biti od pomoći kao i adekvatno oblačenje kako biste pomogli svom telu da održi temperaturu. Takođe, možete dodati i ovlaživač vazduha u svoj prostor kako biste postigli optimalnu vlažnost vazduha. 

Ako se osećate iscrpljeno, nemojte to ignorisati. Razgovarajte sa svojim lekarom i dajte svom telu vremena da se bori protiv virusnih ili bakterijskih infekcija koje se mogu pojaviti. Pijte puno tečnosti, posebno topli čaj sa medom, i ograničite okupljanja dok se simptomi ne poboljšaju. Ako morate da budete u grupi, pokrijte nos i usta kada kijate ili kašljete i često perite ruke. 

Preventivne mere 

Kako biste zaštitili svoje zdravlje, važno je da poštujete ove preventivne mere. 

• Ojačajte imuni sistem - Pijte dosta vode da biste ostali hidrirani i zaštitili prirodne odbrambene sposobnosti organizma. Takođe, uključite u svoje obroke voće, povrće, orašaste plodove i nemasne proteine koji jačaju imunitet.
• Obucite se u skladu sa vremenom - Tokom hladnih meseci nosite slojevitu odeću koja zadržava toplotu i sprečava nagle temperaturne promene. Tokom vlažnih meseci nosite lagane, prozračne tkanine da biste izbegli pregrevanje.
• Briga o respiratornom zdravlju -Održavajte optimalnu vlažnost u prostorijama da biste sprečili suvi vazduh koji iritira disajne puteve. Kada je kvalitet vazduha loš, boravite u zatvorenom prostoru. 
• Ostanite aktivni - Redovno vežbanje poboljšava imunitet i opšte zdravlje. Zimi, birajte vežbe u zatvorenom prostoru da biste izbegli izlaganje nepovoljnim uslovima.
• Dajte prioritet mentalnom zdravlju - Provodite vreme na otvorenom tokom dana da biste poboljšali raspoloženje i regulisali cikluse spavanja. Ako imate sklonost ka sezonskom afektivnom poremećaju, konsultujte se sa svojim lekarom o najboljim opcijama koje vam mogu pomoći.

Priredila: O.M.

Izvor: ahs.atlantichealth.org/metrohospitalfaridabad.com/kevenoll.com.br/Zdravlje.Kurir.rs