Koliko kalorija bi trebalo uneti za doručak da biste smanjili rizik od srčanih oboljenja? Ove namirnice morate imati na tanjiru
Nova studija je pokazala da na zdravlje srca ne utiče samo koliko jedete ujutru, već i ono što jedete.
Godinama se vodi mnogo debata oko toga da li je doručak zaista najvažniji obrok u danu. I dok postoje suprotstavljene teorije o tome da li uopšte treba da doručkujemo ili da ga potpuno preskočimo, novi dokazi sugerišu da može da igra ogromnu ulogu u zdravlju našeg srca.
- Isticanje značaja zdraih navika za doručak može doprineti zdravom starenju smanjenjem rizika od metaboličkog sindroma i povezanih hroničnih bolesti, čime se poboljšava kvalitet života - rekla je Karla Aleksandra Perez-Vega, istraživač iz bolnice Del Mar za gojaznost i ishranu.
Ovo se posebno odnosi na starije ljude sa rizikom od srčanih oboljenja, rekli su istraživači.
Studija pratila 383 ljudi
U okviru studije, koja je objavljena u The Journal of Nutrition, Health and Ageing, tim je pratio 383 odrasle osobe tokom tri godine.
Učesnici su bili starosti između 55 i 75 godina i svi su imali metabolički sindrom, koji predstavlja grupu stanja uključujući visok krvni pritisak, visok šećer u krvi, višak telesne masti oko struka i abnormalne nivoe holesterola.
Kako je izvestio Stadi Finds, oni su takođe pratili i mediteransku ishranu.
Previše ili premalo kalorija - veći obim struka
Utvrđeno je da su ljudi koji su jeli ili premalo (manje od 20 procenata dnevnih kalorija) ili previše (više od 30 procenata) bili u lošijoj zdravstvenoj situaciji u poređenju sa onima koji su jeli 20 do 30 procenata dnevnog unosa kalorija tokom jutra.
Učesnici koji su konzumirali premalo ili previše za doručak pokazali su veće merenje indeksa telesne mase (BMI) i veći obim struka. Takođe su imali viši nivo triglicerida (vrsta masti koja se nalazi u krvi) i niži nivo „dobrog“ HDL holesterola, što ih je stavljalo u veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Koja je bila idealna količina kada je u pitanju doručak?
Dakle, pokazalo se da je doručak od 20 do 30 procenata vaših dnevnih kalorija najbolji.
Za nekoga ko jede u proseku 2.000 kalorija dnevno, to bi značilo doručak od 400 do 600 kalorija. Ali nije bitna samo količina koju jedete - već i ono što jedete.
Istraživači su preporučili da jedete uravnotežene obroke koji uključuju žitarice celog zrna, nemasne proteine, zdrave masti i voće ili povrće. Takođe su savetovali da se ograniči prerađena hrana sa visokim sadržajem šećera i nezdravih masti.
U studiji, oni čiji je doručak imao slab nutritivni kvalitet pokazali su lošije zdravstvene markere, bez obzira na veličinu porcije.
- Doručak je najvažniji obrok u danu, ali je važno šta i kako ga jedete. Jedite kontrolisane količine – ne previše ili premalo – i osigurajte dobar sastava hrane, što je od ključnog značaja. Naši podaci pokazuju da je kvalitet povezan sa boljim ishodima kardiovaskularnih faktora rizika. Važno je doručkovati koliko je važno imati kvalitetan doručak - rekao je autor studije Alvaro Hernaez.
Da bi smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti, Nacionalna zdravstvena sluđba (NHS) daje sledeće preporuke za ishranu:
- Nizak nivo zasićenih masti – pokušajte da uključite zdravije izvore masti, kao što su masna riba, orasi i semenke, i maslinovo ulje, i izbegavajte nezdrave masti kao što su masno meso, mast, krem, kolači i keksi
- Nizak nivo soli – težite manje od šest grama (0,2 oz ili jedne kašičice) dnevno
- Nizak nivo šećera
- Dosta vlakana i hrane od celog zrna
- Dosta voća i povrća – jedite najmanje pet porcija voća i povrća dnevno.
Takođe savetuje se prestanak pušenja, redovno vežbate, održavanje zdrave težine i smanjenje unosa alkohola.
Prenela: O.M.
Izvor: mirror.co.uk/Zdravlje.Kurir.rs
Zašto zimi raste rizik od kamena u bubregu? Dva su najčešća uzroka, a ovo su načini da se zaštitite