Kako nagle promene temeprature utiču na zdravlje? Najugroženiji su srčani bolesnici i pacijenti sa migrenama
Januar nas je iznenadio sa temperaturama koje su se kretale od minusa do čak 18 stepeni, koliko je zabeleženo juče, dok je za vikend ponovo najavljen drastičan pad temeprature. Ovako nagle promene najteže padaju starijim osobama i hroničnim bolesnicima, naročito onima sa srčanim problemima i migrenama, i oni bi morali da budu oprezni.
Bilo da se radi o naglim promenana temperature, porastu vlažnosti ili promeni kvaliteta vazduha, sve to može da oslabi imunitet i sposobnost tela da se prilagodi.
Na ovako nagle promene vremena reagujemo na različite načine, ali gotovo da nikome ne prijaju, posebno horničnim pacijentima i osobama sa povišenim krvnim pritiskom, rekla je u ranijem intervjuu za Zdravlje Kurir prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine.
- Dolaskom hladnijeg vremena krvni pritisak raste. Organizam želi da sačuva svoju toplotu i zato sužava krvne sudove, dolazi do njihovog skupljanja i iz tog razloga krvni pritisak raste. Kod starijih ljudi krvni sudovi nisu tako elastični, često kod njih postoji i disbalans hormona, pa oni uglavnom reaguju na ovakve promene vremena povećanjem krvnog pritiska - upozorava doktorka.
S obzirom da dolazi i do oscilacije vazdušnog pritiska, mogu se javiti bolovi jer je naš organizam sastavljen u najvećem procentu od vode, pa tečnost želi da izađe iz organizma, napominje prim. dr Obradović.
- Sa ovakvim promenama vremena može doći do pojave vrtoglavice, glavobolje, malaksalosti, pospanosti i bolova posebno kod hroničnih bolesnika, a mogu se javiti i bolovi na mestu operativnih zahvata pošto je ožiljak fibrozno tkivo koje ne može da se širi - ističe doktorka.
Ovakve vremenske promene utiču na naše zdravlje na nekoliko načina, a ovo su neke od najčeših problema koji se mogu javiti:
Kardiovaskularni problemi
Nagle promene temperature mogu uticati i na kardiovaskularni sistem. Izlaganje niskim temperaturama može izazvati suženje krvnih sudova, povećanje krvnog pritiska i veće opterećenje srca. Ovo može biti posebno opasno za ljude sa već postojećim srčanim oboljenjima. Važno je pratiti krvni pritisak, izbegavati nagle promene temperature i tražiti medicinsku pomoć ako su prisutni simptomi kao što su bol u grudima, kratak dah ili palpitacije.
Bol u grudima zbog srca je karakterističan i upečatljiv i nešto je što nikada nismo doživeli.
- Bolovi koji su difuzni, koji su preko čitavog grudnog koša, to je jako bitno. Ako imate bol u jednoj tački na grudnom košu, to verovatno nije od srca. Ti bolovi su jaki, difuzni u vidu pritiska, probadanja, gušenja, stiskanja sa tendencijom širenja prema vratu, prema ruci - napominje kardiolog.
Svako ko je u porodici imao nekoga ko je doživeo infarkt pre 50. godine mora imati u vidu da ima genetsko opterećenje za nastanak kardiovaskularnih bolesti, napominje dr Živković.
Glavobolje
Glavobolje ili migrene povezane sa vremenskim prilikama su prilično česte, a njihova težina može varirati od osobe do osobe. Ako otkrijete da ste osetljivi na promene vazdušnog pritiska ili vlažnosti, pokušajte da ugasite svetla u prostoriji, pa čak i da zaspite. Tople ili hladne obloge koje se stavljaju na glavu i vrat takođe mogu pomoći, kao i male količine kofeina u ranim fazama migrene.
Vaš lekar vam može dati lekove za olakšanje i preporučiti promene u načinu života. Važne su i dnevne rutine - vežbanje, rutina pre spavanja i obroci u isto vreme svaki dan. Pre svega je važno da ostanete hidrirani, regulišete izloženost stresu i vodite dnevnik tako da vremenom možete uočiti obrasce.
Bolovi u mišićima i zglobovima
Poznato je da vremenske promene dovode do pogoršanja upale, simptima artritis i bolove u zglobovima. Hladniji vazduh može podstaći ukočenost zglobova. Iako se bol u zglobovima umiri, budite obazrivi tokom boravka na otvorenom i tokom fizičkih aktivnosti.
Lekovi bez recepta mogu privremeno ublažiti bolove, a lagane vežbe mogu pomoći u ublažavanju artritisa i upale zglobova. Kretanje je ključno, samo zapamtite da aktivnost ne mora da bude naporna. Petnaestominutna šetnja napolju je dovoljna za podmazivanje zglobova, povećanje nivoa energije i poboljšanje raspoloženja.
Infekcije gornjih disajnih puteva
Bol u grlu i sinusima, prehlada i grip su najčešće bolesti gornjih disajnih puteva koje mogu biti izazvane promenama vremena. Ukoliko ste u osetljviim grupama, seonska vakcinacija protiv gripa može biti od pomoći kao i adekvatno oblačenje kako biste pomogli svom telu da održi temperaturu. Takođe, možete dodati i ovlaživač vazduha u svoj prostor kako biste postigli optimalnu vlažnost vazduha.
Ako se osećate iscrpljeno, nemojte to ignorisati. Razgovarajte sa svojim lekarom i dajte svom telu vremena da se bori protiv virusnih ili bakterijskih infekcija koje se mogu pojaviti. Pijte puno tečnosti, posebno topli čaj sa medom i ograničite okupljanja dok se simptomi ne poboljšaju. Ako morate da budete u grupi, pokrijte nos i usta kada kijate ili kašljete i često perite ruke.
Kako možete zaštititi svoje zdravlje?
Kako biste zaštitili svoje zdravlje, važno je da poštujete ove preventivne mere.
- Ojačajte imuni sistem - Pijte dosta vode da biste ostali hidrirani i zaštitili prirodne odbrambene sposobnosti organizma. Takođe, uključite u svoje obroke voće, povrće, orašaste plodove i nemasne proteine koji jačaju imunitet.
- Obucite se u skladu sa vremenom - Tokom hladnih meseci nosite slojevitu odeću koja zadržava toplotu i sprečava nagle temperaturne promene. Tokom vlažnih meseci nosite lagane, prozračne tkanine da biste izbegli pregrevanje.
- Briga o respiratornom zdravlju - Održavajte optimalnu vlažnost u prostorijama da biste sprečili suvi vazduh koji iritira disajne puteve. Kada je kvalitet vazduha loš, boravite u zatvorenom prostoru.
- Ostanite aktivni - Redovno vežbanje poboljšava imunitet i opšte zdravlje. Zimi, birajte vežbe u zatvorenom prostoru da biste izbegli izlaganje nepovoljnim uslovima.
- Dajte prioritet mentalnom zdravlju - Provodite vreme na otvorenom tokom dana da biste poboljšali raspoloženje i regulisali cikluse spavanja. Ako imate sklonost ka sezonskom afektivnom poremećaju, konsultujte se sa svojim lekarom o najboljim opcijama koje vam mogu pomoći.
Kada bi trebalo da se javite lekaru?
Dok se mnogi zdravstveni problemi povezani sa vremenskim prilikama mogu rešiti kod kuće, određeni simptomi zahtevaju medicinsku pomoć.
Obavezno se javite lekaru ako osetite:
- uporni kašalj, pištanje u grudima ili kratak dah
- visoku temperaturu koja traje više od dva do tri dana
- jak bol ili otok u zglobovima
- iznenadni bol u grudima ili vrtoglavica
- pogoršanje simptoma hroničnih stanja poput astme ili artritisa
Priredila: Olivera Marković
Izvor: ahs.atlantichealth.org/metrohospitalfaridabad.com/kevenoll.com.br/Zdravlje.Kurir.rs
· Reaguj
Šta je fleksitarijanska dijeta? Značajna je u prevenciji dijabetesa, bolesti srca, malignih oboljenja