Šećer u krvi ne skače samo od loše ishrane: Doktor otkriva 4 neočekivana faktora rizika

Glukoza u krvi normalne vrednosti kod potpuno zdravih osoba iznose između 3,9 – 6,1 mmol/l. Dva sata nakon obroka, šećer bi trebalo da bude manji od 7,8 mmol/l, a osam sati posle jela manji od 5,6 mmol/l. Ako jutarnje vrednosti pokažu nivo viši od 6,1 mmol/l, reč je o povišenoj glukozi u krvi ili hiperglikemiji. Iako je ishrana ključni faktor u regulaciji nivoa šećera u krvi, postoje i drugi činioci koji mogu da utiču na ravnotežu, navodi na Instagram profilu prof. dr Dušan Vešović.

- Kao rezultat, nivo šećera raste, a ako je stres potraje, može da doprinese insulinskoj rezistenciji i povećanom riziku od dijabetesa - navodi doktor.

Kvalitet sna

Nedostatak sna narušava balans hormona odgovornih za metabolizam glukoze, smanjujući osetljivost tela na insulin. Hronična neispavanost povećava sklonost ka naglim skokovima šećera, što može da doprinese razvoju metaboličkog sindroma.

Fizička aktivnost

Redovno kretanje poboljšava način na koji telo koristi glukozu, smanjuje insulinsku rezistenciju i pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera.

- S druge strane, dugotrajna fizička neaktivnost može da uspori metabolizam i doprinese povišenim vrednostima šećera u krvi - upozorava.

Hronične bolesti i terapije

Bolesti poput hipertenzije, oboljenja jetre ili hormonsog disbalansa mogu da ometaju regulaciju šećera u krvi.

- Takođe, pojedini lekovi, naročito kortikosteroidi i neki antidepresivi, mogu da utiču na metabolizam glukoze, pa je zato važno pratiti promene uz konsultaciju s lekarom - savetuje prof. dr Vešović.

Kako dovesti šećer u normalu?

Za optimalnu ravnotežu nivoa šećera u krvi, neophodno je uskladiti zdravu ishranu, fizičku aktivnost i mentalno zdravlje.

- Redovno vežbanje, makar i lagane šetnje, najmanje sedam sati odmora svake noći i tehnike upravljanja stresom, poput meditacije/molitve, dubokog disanja ili provođenja vremena u prirodi, mogu da smanje nivo kortizola i spreče nagle skokove šećera - poručuje doktor.