Klimatske promene ugrožavaju zdravlje očiju: Povećavaju rizik od raznih očnih bolesti, kao što su katarakta i upala rožnjače

Poljoprivredna radnica Alka Kambl iz Indije 2017. godine imala je zamućenje vida, ali nije mogla da se posavetuje sa lekarom. Tek nakon što je videla oglas za besplatan pregled, saznala je da je prekomerno izlaganje sunčevom zračenju, zbog rada na vrućini bez zaštite, uzrok njenog problema. Ovaj slučaj ilustruje kako klimatske promene utiču na zdravlje očiju, naročito kod ljudi koji rade na otvorenom.

- Toplotni udari, koji postaju sve češći zbog globalnog zagrevanja, oštećuju prirodne odbrambene sisteme očiju, što povećava nivo reaktivnih vrsta kiseonika. Ove molekule mogu oštetiti očno sočivo i uzrokovati zamućenja koja dovode do katarakte - objašnjava dr Lusija Ečevarija-Lukas, oftalmolog iz bolnice La Aksarkija u Španiji.

Reaktivne vrste kiseonika mogu oštetiti proteine u očnom sočivu, što dovodi do zamućenja i katarakte. Pošto sočivo ne može da regeneriše proteine, što više vremena neko provodi na vrućini, veći je rizik od razvoja katarakte.

Studija otkriva klimatske promene povećavaju rizik od katarakte

U studiji koja je obuhvatila 10 godina u južnoj Španiji, dr Ečevarija-Lukas i njene kolege su otkrile dodatnih 370,8 slučajeva katarakte na 100.000 stanovnika za svaki porast maksimalne prosečne temperature za jedan stepen celzijusa svake godine.

I iako je tipična starost pojave katarakte 60 godina ili više, katarakta kod ljudi starosti od 15 do 49 godina bila je češća u regionima gde visok procenat ljudi radi u poljoprivredi.

- UV zračenje generiše reaktivne vrste kiseonika koje oštećuju očno sočivo i mogu direktno oštetiti DNK ćelija sočiva - kaže dr Ečevarija-Lukas. Ove promene uzrokuju ne samo kataraktu, već i druge očne poremećaje kao što su keratitis (upala rožnjače), pterigijum (prekomerni rast tkiva na oku) i konjunktivitis (iritacija oka).

Posledice po zdravlje i načini zaštite

Klimatske promene uzrokuju i druge indirektne efekte na zdravlje očiju. Dugoročne suše mogu uzrokovati nesigurnost u snabdevanju hranom, što može dovesti do nedostatka hranljivih materija poput bakra i vitamina B12, B1 i B9, koji su esencijalni za zdravlje očiju. Takođe, povećava se rizik od očnih infekcija zbog korišćenja nebezbedne vode tokom sušnih perioda.

- Sunčane naočare nude skoro 38 procenata veću zaštitu nego ako ih ne nosite - kaže Rodrigo Komino. Takođe, kontaktna sočiva koja sadrže hidrogel koji omogućava veći protok kisika ka rožnjači mogu pomoći u sprečavanju oštećenja od UV zračenja.

Zdrava ishrana bogata vitaminima A, C, E i triptofanom, uz izbegavanje pušenja i alkohola, takođe doprinosi očuvanju vida.

Zaključak

Klimatske promene postaju sve ozbiljniji rizik za zdravlje očiju, uz rastući broj slučajeva katarakte i drugih očnih oboljenja. Smanjenje emisije gasova staklene bašte i očuvanje ozonskog omotača ključni su koraci za smanjenje izloženosti UV zračenju i zaštitu vida na globalnom nivou. Programi poput indijskog Nacionalnog programa za kontrolu slepila i oštećenja vida pružaju dragocenu pomoć, ali u uslovima sve ekstremnijih klimatskih pojava, potrebne su odlučnije mere.

- Čak i pod najboljim klimatskim scenarijima, klimatske promene će i dalje uticati na zdravlje očiju, a zaštita mora biti prioritet za sve, naročito za one koji su najviše izloženi, kao što su radnici na poljima - zaključuje dr Ečevarija-Lukas.

Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs

Kada je potrebno uraditi ultrazvuk oka? Evo kako izgleda pregled i šta može da otkrije