Stres loše utiče na nivo holesterola: Koje korake možete preduzeti kako biste smanjili posledice?

U savremenom načinu života, stres je gotovo svakodnevna pojava. I dok smo navikli da ga povezujemo sa psihičkim pritiskom ili lošim raspoloženjem, stres ima i vrlo konkretne fizičke posledice – među kojima je i povišen holesterol.

Istraživanja su pokazala da dugotrajan stres može povećati nivo LDL („lošeg“) holesterola i triglicerida, dok istovremeno snižava nivo HDL („dobrog“) holesterola. Ovo stanje značajno povećava rizik od razvoja srčanih bolesti, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih problema.

Više studija podržava ovu tvrdnju. Tako je jedno istraživanje iz 2017. godine otkrilo da osobe koje su bile pod najvećim stresom imaju više nivoe LDL holesterola i triglicerida, ali niže nivoe HDL holesterola.

Slični rezultati potvrđeni su i u studiji iz 2021. godine sprovedenoj u Južnoj Koreji, gde su muškarci srednjih godina, izloženi stresnim životnim događajima, imali znatno lošije vrednosti masnoća u krvi.

Stres je okidač za nezdrave navike

Jedan od problema je i to što stres menja naše ponašanje. Mnogi ljudi pod stresom posežu za nezdravom hranom, konzumiraju više alkohola, puše ili preskaču fizičku aktivnost. Sve to dodatno doprinosi lošim rezultatima krvi, gojenju i riziku od bolesti.

Studija objavljena 2017. godine pokazala je jasnu vezu između visokog stresa i konzumiranja ultra-prerađene hrane – bogate šećerima, zasićenim mastima i soli, a siromašne vlaknima i korisnim nutrijentima. Ova hrana direktno utiče na povišen holesterol i trigliceride.

Kako da smanjimo stres, a samim tim i nivoe holesterola?

Dobra vest je da promenom životnog stila možemo i te kako da utiče i na nivo stresa i na nivo holesterola. Evo nekoliko dokazanih metoda:

• Fizička aktivnost – vežbanje smanjuje stres, poboljšava raspoloženje i pomaže u snižavanju „lošeg“ holesterola. Preporuka je najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.
• Zdrava ishrana – uključite više voća, povrća, integralnih žitarica, ribe i zdravih masti (poput maslinovog ulja i oraha). Ograničite unos zasićenih masti, šećera i soli.
• Redovan san – 7 do 8 sati sna noću pomaže telu da se regeneriše i održava hormonski balans.
• Upravljanje stresom – praktikujte tehnike relaksacije kao što su meditacija, joga, duboko disanje ili umetničke aktivnosti. Pomažu i svakodnevne šetnje i razgovor sa bliskim osobama.
• Izbegavajte loše navika – ograničite alkohol, ne pušite, i izbegavajte emocionalno prejedanje.
• Potražite psihološku podršku – ako se suočavate sa dugotrajnim stresom, razmislite o razgovoru sa psihologom ili psihoterapeutom. Profesionalna pomoć može napraviti veliku razliku.

Holesterol je podložan i emocijama

Holesterol nije samo rezultat onoga što jedemo – već i kako živimo i kako se nosimo sa svakodnevnim pritiscima. Dugotrajan stres utiče na hormone i metabolizam, što može povećati nivo loših masti u krvi.

Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Stres je prirodna reakcija tela na različite životne situacije, ali hronična izloženost stresu može narušiti ravnotežu organizma, i povećati rizik od ozbiljnih bolesti, otkriva endokrinolog