Koja dijeta bolje snižava pritisak - keto ili mediteranska? Evo šta pokazuje najnovije istraživanje

Dobra vest je da obe dijete mogu da pomognu - i u snižavanju pritiska i u mršavljenju - pokazuje novo istraživanje koje otvara vrata ka zdravijem načinu života bez previše odricanja.

Mediteranska dijeta se često savetuje ljudima sa viškom kilograma jer smanjuje rizik od srčanih bolesti. Njene osnovne karakteristike su redovno unošenje integralnih žitarica, povrća, voća, mahunarki, ribe i zdravih masti, uz izbegavanje crvenog mesa, prerađenih mesnih proizvoda, viška soli i alkohola.

S druge strane, keto dijeta se zasniva na visokom unosu masti i proteina, a veoma niskom unosu ugljenih hidrata. Pokazala se kao efikasna za mršavljenje i poboljšanje metaboličkog zdravlja. Ipak, budući da podrazumeva i veći unos zasićenih masti i soli, možda nije najbolji izbor za one koji već imaju visok ili granični krvni pritisak.

Ko je učestvovao u istraživanju 

U studiji je učestvovalo 26 odraslih osoba koje nisu imale dijabetes, ali su imale centralnu gojaznost (masne naslage u predelu stomaka) i BMI (indeks telesne mase) od najmanje 27. Petnaestoro učesnika bilo je na keto dijeti, a jedanaestoro je sledilo mediteransku dijetu tokom tri meseca.

Svi učesnici su imali povišen ili granično visok krvni pritisak - od 130/85 mmHg pa naviše, ili u rasponu od 140-160/90-100 mmHg, što se klasifikuje kao hipertenzija prvog stepena.

Promene u ishrani praćene su kroz analize krvi, merenje krvnog pritiska tokom 24 sata i analizu telesnog sastava pomoću specijalne metode (bioelektrične impedanse).

Šta je pokazala studija?

Nakon tri meseca, svi su izgubili na težini. Kod keto grupe, prosečna telesna masa smanjila se sa 98,6 kg na 87,3 kg, dok je u mediteranskoj grupi pala sa 93,8 kg na 86 kg.

I krvni pritisak se smanjio, bez obzira na vrstu dijete. Prosečan sistolni pritisak (gornji) pao je za devet jedinica - sa 125 mmHg na 116 mmHg, a dijastolni (donji) sa 79 mmHg na 73,7 mmHg.

Autori podsećaju da gubitak od pet kilograma može da dovede do smanjenja gornjeg pritiska za oko 4,4 mmHg i dnjeg za oko 3,6 mmHg. Ipak, u slučajevima kada promena ishrane i više kretanja nisu dovoljni, neophodno je uključiti i lekove za kontrolu pritiska.

Kada je reč o procentu mišićne mase u odnosu na ukupnu težinu, on se povećao kod svih - sa 63,7 odsto na 66,5 odsto, iako je u apsolutnim brojevima blago opao (sa 61,7 kg na 57,8 kg).

Nijedna od dijeta nije izazvala upale niti probleme sa bubrezima, a učesnici su ih dobro podneli. Oba režima ishrane dovela su do poboljšanja svih praćenih faktora rizika. Međutim, više osoba u mediteranskoj grupi imalo je tzv. "noćno spuštanje pritiska" - normalan fiziološki fenomen kada pritisak prirodno opada tokom noći, što se smatra znakom zdravijeg srčanog ritma.

Umesto zaključka

I keto i mediteranska dijeta mogu da budu efikasne kada je reč o gubitku kilograma, boljem rasporedu telesne mase i snižavanju krvnog pritiska. Oba režima su bezbedna i dobro se podnose, i oba mogu da donesu koristi za metabolizam i zdravlje srca.

Ipak, rezultati ukazuju da mediteranska dijeta možda ima blagu prednost kada je u pitanju prirodna regulacija pritiska tokom noći, poručuju istraživači i ostavljaju prostor za dodatna istraživanja.

Izvor: News-medical.net/Zdravlje.kuirir.rs

15 iznenađujućih stvari koje podižu krvni pritisak: Nije sve u soli i stresu