7 podmuklih razarača bubrega: Navike koje uništavaju zdravlje iz senke, a mnogi ih ponavljaju svakodnevno

Kada su bubrezi oštećeni, njihova sposobnost filtriranja otpada i održavanja ravnoteže biva narušena, što dovodi do nagomilavanja toksina, zadržavanja tečnosti i neravnoteže elektrolita. To može izazvati niz zdravstvenih problema – od povišenog krvnog pritiska do srčanih bolesti i slabih kostiju. Oštećenje bubrega može s vremenom napredovati u hroničnu bolest bubrega i otkazivanje bubrega.

Korišćenje lekova protiv bolova

Uobičajeni lekovi protiv bolova koji se mogu kupiti bez recepta, kao što su ibuprofen i aspirin, mogu oštetiti bubrežne tubule – sitne cevčice u bubrezima koje vraćaju filtrirane hranljive materije i tečnosti nazad u krv. Preostala tečnost i otpad u bubrežnim tubulima postaju urin – i upala kao i smanjen protok krvi kroz bubrege mogu dodatno pogoršati njihovu funkciju. Ovo je verovatnije kod starijih osoba ili onih sa postojećim zdravstvenim problemima. 

Osobe koje već imaju hroničnu bolest bubrega trebalo bi da izbegavaju ove lekove protiv bolova osim ako im ih nije propisao lekar koji prati funkciju bubrega. Da biste smanjili rizik od neželjenih efekata, koristite ove lekove najkraće moguće vreme i u dozama preporučenim na pakovanju.

Nedovoljan unos vode

Voda je neophodna kako bi bubrezi mogli da eliminišu otpadne materije. Ljudi koji ne unose dovoljno vode mogu rizikovati oštećenje bubrega, naročito u toplom vremenu. Koncentrovani urin usled dehidratacije sadrži više minerala i drugih otpadnih materija – što povećava rizik od stvaranja kamena u bubregu i urinarnih infekcija, koje takođe mogu oštetiti bubrege.

Neki ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima, poput bolesti jetre ili srčane insuficijencije, možda imaju ograničen unos tečnosti. Ali za opštu populaciju preporučuje se između 1,5 do 2 litra vode dnevno (otprilike šest do osam čaša).

Prekomerno konzumiranje alkohola

Bubrezi regulišu količinu vode u telu. Alkohol može izazvati dehidrataciju, što menja način na koji bubrezi funkcionišu. Previše alkohola takođe može povisiti krvni pritisak, što oštećuje bubrege. Većina ljudi zna da alkohol može doprineti oboljenjima jetre, ali to istovremeno šteti i bubrezima jer oni tada moraju da rade više i napornije.

NHS (Nacionalna zdravstvena služba) savetuje muškarcima i ženama da ne konzumiraju više od 14 jedinica alkohola nedeljno (idealno raspoređenih tokom cele nedelje uz nekoliko dana bez alkohola). To otprilike odgovara jednoj standardnoj čaši vina (dve jedinice) ili jednoj pinti piva sa niskim procentom alkohola (dve jedinice) dnevno.

Pušenje

Većina ljudi zna da pušenje doprinosi razvoju kancera i bolesti srca. Međutim, pušenje može direktno oštetiti bubrege kroz više mehanizama. Dim cigarete sadrži toksične hemikalije kao što je kadmijum, koji može oštetiti bubrege. Pušenje podstiče oksidativni stres (kada štetne molekule poznate kao slobodni radikali oštećuju ćelije u telu), može suziti krvne sudove i oštetiti njihovu unutrašnju oblogu, što može dovesti do povrede bubrega.

Pušenje takođe povećava rizik od drugih stanja koja mogu oštetiti bubrege, uključujući dijabetes i visok krvni pritisak. Ne postoji bezbedan nivo pušenja, pa je najbolje potpuno prestati, uz podršku zdravstvenog radnika.

Prekomerna telesna težina

Zdrav indeks telesne mase (BMI) kreće se između 18,5 i 24,9. Sve iznad toga se smatra prekomernom težinom ili gojaznošću. Međutim, to nije jedini način merenja prekomerne težine – i ponekad može biti netačan. Obim struka je dobar pokazatelj masnoće oko stomaka (centralna gojaznost), za koju je dokazano da povećava rizik od srčanih bolesti i dijabetesa – dva česta uzroka bolesti bubrega. Gojaznost može direktno štetiti bubrezima narušavajući ravnotežu hemikalija koje potiču iz masnog tkiva.

Zdravija ishrana u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću može pomoći u skidanju kilograma, čime se čuva zdravlje bubrega. Neka istraživanja su pokazala da fizička aktivnost smanjuje rizik od bolesti bubrega – ciljajte na 30 minuta aerobne aktivnosti pet dana nedeljno, ali postepeno povećavajte intenzitet.

Nezdrav izbor hrane

Ultra-prerađena hrana (UPFs) su industrijski obrađene namirnice koje sadrže sastojke poput masti, šećera, soli i dodataka, uključujući veštačke boje, arome i konzervanse, kako bi im se poboljšao ukus i produžio rok trajanja.

Primeri ultra-prerađene hrane su mesne prerađevine poput kobasica, gazirani sokovi i upakovani hlebovi. Ova hrana se dovodi u vezu sa raznim zdravstvenim problemima kao što su gojaznost, bolesti srca i dijabetes tipa 2. U novije vreme se povezuje i sa bolestima bubrega.

Jedno američko istraživanje pratilo je 14.000 odraslih osoba tokom 24 godine. Oni koji su konzumirali mnogo ultra-prerađene hrane imali su 24 odsto veći rizik od bolesti bubrega. Gotovo 5.000 njih razvilo je hroničnu bolest bubrega.

Ishrana bogata solju (natrijumom) takođe može predstavljati problem, naročito kod osoba koje već imaju bolest bubrega. Bubrezi filtriraju višak vode iz krvi, ali im je za to potrebna ravnoteža između natrijuma i kalijuma. Ishrana sa visokim unosom soli narušava ovu ravnotežu, smanjuje funkciju bubrega i povećava krvni pritisak, što dodatno opterećuje bubrege i može dovesti do bolesti bubrega.

Loš san

Postoje dokazi koji povezuju kvalitet i trajanje sna sa bolestima bubrega. Jedna studija je pokazala da loš san povećava rizik od hronične bolesti bubrega. Istraživanja se neznatno razlikuju, ali spavanje kraće od šest sati ili duže od deset sati dnevno može biti štetno za bubrege. Optimalno trajanje sna za većinu ljudi je između sedam i devet sati noću.

Faktori poput starosti i porodične istorije bolesti su van vaše kontrole, ali mnoge navike možete promeniti kako biste pomogli u očuvanju zdravlja svojih bubrega.

Izvor: independent.co.uk/Zdravlje.Kurir.rs

Nutricionista otkriva koja hrana je dobra za bubrege: Karfiol i bobičasto voće su prvi na listi