Od tragova kovida do dijagnoza demencije: Šta nas 100.000 skeniranja srca, mozga i tela uči o starenju

Britanska biobanka je prikupila skeniranje mozga, tela i kostiju 100.000 dobrovoljaca. Slike su promenile način dijagnostikovanja demencije u nekim klinikama Nacionalne zdravstvene službe (NHS) i otkrile su uvide poput toga kako COVID-19 menja mozak. Naučnici su sada usmerili pažnju na razumevanje faza i varijacija uobičajenih bolesti i otkrivanje skrivenih veza između naizgled nepovezanih stanja – sve sa ciljem da nas održe zdravima kako starimo.

Altruizam 100.000 ljudi

Dostizanje ove prekretnice trajalo je više od decenije, a svaki učesnik je donirao mnogo sati svog vremena.

- Drago mi je što sam jedan od 100.000“, kaže Alan, učesnik UK Biobank. „Podaci su od ključne važnosti. Doprineli smo istraživanju i to nas nije koštalo ništa osim manjih neprijatnosti.“

„Skup podataka o slikama UK Biobank je nenadmašan, ništa se ne može porediti nigde u svetu“, kaže Mekej. „To je neverovatan resurs, ali njegova vrednost nije samo u veličini, već u svim tim drugim podacima [kao što su genetske informacije i medicinske istorije] koji se prikupljaju istovremeno.“

Kao i drugi istraživači, Mekej je uzbuđen što će otkriti šta nam snimci 100.000 ljudi – ukupno više od milijardu slika – mogu reći o tome kako i zašto se razboljevamo kako starimo i šta da radimo povodom toga.

Smela vizija

„2007. godine sam dobio telefonski poziv od Rorija Kolinsa, niotkuda, i on je usputno postavio pitanje: 'Stefane, možemo li da uradimo studiju sa skeniranjem na 100.000 ljudi?'“, seća se Stefan Nojbauer sa Univerziteta u Oksfordu, koji je deo stručne grupe koja podržava projekat. „Moja spontana pomisao je bila da je to potpuno nemoguće, ali sam bio zaintrigiran.“

„Skup podataka o slikama UK Biobank je nenadmašan, ništa mu se ne može približiti nigde u svetu.“

Preoblikovanje dijagnoze demencije

Mekej naziva snimanje mozga kompanije UK Biobank „jednom od najuzbudljivijih inovacija u poslednjih 10-20 godina u istraživanju snimanja“.

Godine 2022, bila je deo tima koji je uveo proces snimanja mozga u Oksfordskoj klinici za zdravlje mozga , koja leči ljude sa demencijom i drugim problemima sa pamćenjem.

Mnoge slične klinike koriste kompjuterizovanu tomografiju (KT) umesto MRI skeniranja jer je brže, ali takođe daje slike niže rezolucije.

Snimanje MRI pomoću procesa snimanja UK Biobank traje samo 15 minuta, što je jedan od razloga zašto su klinika u Oksfordu i 11 drugih klinika za pamćenje NHS-a počele da ga koriste u poslednjih nekoliko godina.

Makej objašnjava da snimci magnetne rezonance višeg kvaliteta omogućavaju lekarima da bolje razlikuju demenciju od drugih stanja i da identifikuju vrstu demencije, na primer Alchajmerovu bolest. Precizna dijagnoza stanja je ključna za ponudu pravog lečenja – i postaće još važnija kako istraživači budu razvijali nove lekove za određena stanja.

Otkriće pandemije

Više od 1.300 naučnih studija je već koristilo slike za istraživanje stanja, od srčanih oboljenja do osteoporoze.

Više od 1.300 naučnih studija je već koristilo slike za istraživanje stanja, od srčanih bolesti do osteoporoze. Jedna studija koja se mnogima izdvojila: 2022. godine, MRI skeniranje 800 učesnika britanske Biobanke dokazalo je da čak i blage infekcije COVID-19 oštećuju delove mozga odgovorne za čulo mirisa.

„Mislim da je za mnoge ljude koji su govorili to potvrđivanje njihovog iskustva“, kaže istraživačica neuroimidžinga Karla Miler sa Univerziteta u Oksfordu, članica stručne grupe za projekat snimanja UK Biobank-a koja je bila deo tima za proučavanje COVID-19.

Bila je ponosna što je doprinela globalnim istraživačkim naporima u vreme kada su se mnogi borili. UK Biobank je već imala skeniranje mozga pre pandemije, što je naučnicima pružilo neviđenu priliku da uporede slike ljudi koji su se zarazili virusom pre i posle pandemije.

- Bili smo apsolutno spremni da uradimo ovaj posao na način na koji bi malo koja druga mesta ili studije to učinila“, kaže Miler.

Od retkih bolesti do svakodnevnog rizika

Skeniranje 100.000 ljudi – umesto, recimo, samo 50.000 – omogućiće naučnicima da bolje razumeju retke bolesti, objašnjava istraživačica neuroimidžinga Vanati Sundaresan iz Indijskog instituta za nauku u Bangaloru. Ona istražuje siderozu, retko i trenutno neizlečivo stanje u kojem telo akumulira štetno gvožđe u mozgu.

Ogroman broj slika takođe znači da su uobičajena zdravstvena stanja predstavljena sa svojim „potpunim, složenim, neuređenim, suptilnim skupom karakteristika“, kaže Miler:

- Ovo omogućava da se utvrdi ko je u riziku od bolesti, da se znaci bolesti otkriju ranije i da se predvidi kako će se stanja razvijati.

Mekej i njen tim rade na prvoj referentnoj tabeli za mozak odraslih – skupu slika, kreiranih od skeniranja iz britanske biobanke, koje pokazuju kako zdravi mozgovi izgledaju u različitim uzrastima. Ovo bi omogućilo kliničarima da uporede pacijente sa prosekom zdravih, utvrde probleme i ponude prilagođene tretmane.

Ogroman skup podataka takođe omogućava istraživačima da pronađu skrivene veze između naizgled nepovezanih stanja, na primer demencije i dijabetesa. Ključ za ovo je prikupljanje slika više organa od svakog učesnika, kaže Sundaresan, a ne samo organa koji je pogođen bolešću.

Sledeće poglavlje

„100.000 nije nikako kraj“, kaže Pol Lison sa Univerziteta u Oksfordu, koji je deo stručne grupe za projekat snimanja UK Biobank. Svaki učesnik koji je prisustvovao poseti za snimanje biće pozvan na drugu. 13.000 je već prisustvovalo drugoj poseti, sa ciljem da se ponovo skenira 60.000.

Profesor Pol Lison, Univerzitet u Oksfordu, Velika Britanija: 

- Poređenje snimaka napravljenih u razmaku od nekoliko godina je neverovatna prilika da saznamo šta se dešava u našim telima kako starimo i kako promene u našoj ishrani i vežbanju, na primer, utiču na naše zdravlje , sugeriše istraživačica snimanja Luiz Tomas sa Univerziteta u Vestminsteru u Velikoj Britaniji. Ponovljeni snimci će naučnicima pružiti jedinstven uvid u to kako se bolesti razvijaju i napreduju – i pronaći načine da ih otkriju u njihovim najranijim fazama.

Izvor: ukbiobank.ac.uk/zdravlje.kurir.rs

KAKO DA SE PRIPREMITE ZA MAGNETNU REZONANCU? Ukoliko u "tunelu" osetite zagrevanje odmah to kažite osoblju