Kako da ostanete zdravi kada letite? Pažljivo sledite savete stručnjaka

Bez obzira da li vaši planovi za odmor uključuju romantično putovanje u daleku lokaciju ili samo letnju posetu rodbini, verovatno ćete leteti avionom.

Ali komercijalni vazdušni put donosi i određene zdravstvene tegobe.

- Problemi se kreću od jednostavnog stresa do „složenih fizioloških promena koje se javljaju u okruženju vazdušnog putovanja i koje mogu uticati na srce, krvne sudove i osu mozak-srce - rekao je dr Lorens Sperling, profesor preventivne kardiologije na Univerzitetu Emori u Atlanti.

Evo šta lekari kažu da možete učiniti da biste ostali zdravi pre nego što dobijete dozvolu za polazak...

Pazite na vazduh?

U himni o putovanjima avionom „Come Fly With Me“, Frenk Sinatra je pevao da kada se jednom nađete gore, gde je vazduh razređen, možete jednostavno da jedrite, sa očima na sreću. Ali taj razređeni vazduh može predstavljati zdravstveni problem za neke.

Na komercijalnim letovima, vazduh u kabini je obično pod pritiskom ekvivalenta oko 6.000 do 8.000 stopa nadmorske visine, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. To je otprilike nadmorska visina Estes Parka u Koloradu ili planine Olimp u Vašingtonu, a to znači da putnici udišu manje kiseonika nego što bi normalno.

Taj vazduh pod pritiskom takođe može biti suv – oko 5% do 25% relativne vlažnosti, prema istraživačkom pregledu objavljenom u časopisu Clinical Cardiology 2017. godine o kardiovaskularnim efektima vazdušnog saobraćaja. Sperling, preventivni kardiolog koji je osnovao Emori centar za prevenciju srčanih bolesti, bio je glavni autor tog pregleda.

Špajher, koji je počeo da pilotira avionima kao tinejdžer, rekao je da će većina zdravih ljudi bez problema udisati vazduh u kabini. Međutim, CDC kaže da niži pritisak može pogoršati probleme kod ljudi sa anemijom, osnovnim plućnim problemima, cerebrovaskularnim bolestima kao što je moždani udar ili drugim stanjima koja zahtevaju dodatni kiseonik. Pregled Kliničke kardiologije dodaje srčane bolesti i srčanu insuficijenciju, gde srce ne može efikasno da pumpa krv.

- Ako imate bilo kakvih nedoumica o tome da li je bezbedno da letite, pitajte lekara - rekao je Spajher:

- Najbolji izvor za razgovor je vaš izabrani lekar. Ili, ako ste nedavno imali srčani ili moždani udar, to bi mogao biti specijalista koji je brinuo o vama.“

Niži vazdušni pritisak u kabini takođe uzrokuje širenje gasa zarobljenog u telu. To može uticati na nekoga ko je imao bajpas operaciju u poslednjih 10 dana, navodi se u časopisu Kliničke kardiologije.

Širenje vazduha u telu takođe može dovesti do bolova u stomaku, bolova u sinusima ili „avionskog uha“, rekao je Špajher.

CDC kaže da dekongestivi mogu pomoći kod simptoma uha i sinusa. Ali, pošto dekongestivi mogu povisiti krvni pritisak, treba ih koristiti što kraće ili potpuno izbegavati kod ljudi sa teškim ili nekontrolisanim visokim krvnim pritiskom, prema smernicama Američkog udruženja za srce i Američkog koledža za kardiologiju.

Niska vlažnost vazduha može da napravi probleme

Niska vlažnost vazduha u avionu može dovesti do problema kao što su suvoća očiju ili kašalj, rekla je Špajher. Da bi se borila protiv dehidracije, ona preporučuje da putujete sa sopstvenom flašom vode, koju možete napuniti kada prođete bezbednosnu kontrolu na aerodromu. Budite oprezni sa kofeinom i alkoholom, rekla je, jer oba mogu biti dehidrirajuća.

Vazduh u modernim avionima je filtriran i „čistiji nego u većini naših domova i zgrada u kojima se nalazimo“, rekao je Špajher. Dakle, kada su u pitanju virusi i bakterije koji se prenose vazduhom, „nije kao da ste izloženi svima u celom avionu“.

Ali i dalje možete biti izloženi klicama od ljudi oko sebe, rekla je, a ako ste bolesni, možete ih izložiti i vi.

- Nisam u fazi kada bih rekla: "Svi moraju da nose masku za svaki let. Ali u slučaju da se nađete pored nekoga ko kašlje, a sam ne nosi masku, „mislim da je lepo imati jednu pri ruci.

Rizici od krvnih ugrušaka

Dugi periodi nepokretnosti koji prate putovanje avionom mogu povećati rizik od duboke venske tromboze – ugrušaka koji nastaju u velikim venama, često u nozi. Ako ugrušak dospe do pluća, može biti fatalan.

Takvi ugrušci su retki, ali Špajher i Sperling preporučuju upotrebu kompresionih čarapa na dužim letovima.

Ostanite dobro hidrirani, rekao je Sperling, i održavajte protok krvi tako što ne prekrštate noge i tako što savijate mišiće nogu dok sedite, ili „ustanite i hodajte po prolazu“.

Ali nemojte se zadržavati. Turbulencija može da udari bez upozorenja, rekla je Špajher:

- Zato, kada sednete, vežite se, rekla je. „To će vas spasiti od povreda.“

Stresno? Da

Putovanje avionom može biti frustrirajuće, blago rečeno. „Ovo je veoma stresno vreme za neke ljude“, rekao je Spajher. A to može uticati na mentalno zdravlje.

- Zato „skupite strpljenje“. Pokušajte da budete razumevajući prema svojim saputnikima i slušajte uputstva koja vam se daju. „Kabinsko osoblje i piloti pokušavaju da obave svoj posao. Pokušavaju da sve bezbedno dovedu tamo.“

Nervozni letači trebalo bi da „rade stvari koje im pomažu da ostanu mirni u svakodnevnom životu“, kao što su duboko disanje, meditacija ili slušanje muzike, rekao je Spajher i dodaje:

- Putujte sa nekim ko vas usredsređuje i pomaže vam da se osećate bezbedno.“

Takođe, izbegavajte alkohol, rekla je. Pored toga što dehidrira, „može pogoršati sve probleme koji se dešavaju, umesto da smiri stvari“.

Pripreme pre leta

Sperling, koji je tokom letenja primao nekoliko poziva tipa „Da li ima lekara u avionu?“ kako bi pomogao ljudima, naglasio je važnost provere sa zdravstvenim timom kako biste bili sigurni da ste spremni za let.

„Fizički stres putovanja avionom ne treba potcenjivati“, rekao je on. „Za mnoge ljude, to može biti najznačajniji test stresa koji su imali u danima, nedeljama, mesecima ili te godine.“ Potreban je napor da se prtljag prenese kroz aerodrom ili čak samo čeka u redu.

- Dakle, nije neuobičajeno da ljudi otkriju neka osnovna zdravstvena stanja dok se nose sa stresom putovanja avionom.

Ako dobijete dozvolu za let, rekao je Sperling, napravite planove za praćenje uzimanja vaših redovnih lekova. Držite ih u ručnom prtljagu.

- Zaista je korisno da osoba ima spisak svojih lekova, samo da bi mogla da ga podeli sa onim ko pokušava da pomogne“, rekao je.

Osobe sa poremećajima srčanog ritma trebalo bi da nose kopiju osnovnog elektrokardiograma – možete da napravite fotografiju i sačuvate je na telefonu, rekao je Sperling:

- Osobe sa implantiranim uređajima kao što su pejsmejkeri ili defibrilatori trebalo bi da nose karticu uređaja sa sobom.

Putnici koji putuju u inostranstvo trebalo bi da se uvere da su primili sve vakcine. Mnoge bolnice imaju specijaliste za putovanja koji mogu da pomognu.

Imajte na umu i osnovne potrebe, rekao je Špajher i dodao:

- Preporučujem da sa sobom imate grickalice ili hranu u slučaju da dođe do kašnjenja.

Ne štedite na snu

Putovanje može ometati san, koji se smatra neophodnim za zdravlje srca.

Prilagođavanje novoj vremenskoj zoni je najteže kada putujete na istok, rekla je Špajher. „Samo ostanite budni malo duže kada putujete na zapad.

Njen najjednostavniji savet je da se izložite jutarnjem svetlu kako biste resetovali unutrašnji sat svog tela kada putujete na istok.

- Odlično je spavati gde god možete. Budite oprezni sa alkoholom, koji vas može učiniti pospanim, ali može ometati održavanje sna.

Sperling je upozorio da ne uzimate bilo koju vrstu lekova za spavanje ili anksioznost koje ne uzimate redovno. Držite se svoje rutine“, predložio je. Ako vaša uobičajena rutina pred spavanje uključuje čitanje knjige, pokušajte isto dok putujete.

Zabavite se

- Putovanje avionom je važno za ljude da vide ljude koje vole, svoje porodice, svoje prijatelje, da dožive nova mesta i nove lepote na ovoj planeti“, rekao je Sperling.

Zato, dok ulažete trud koji letenje zahteva, ne zaboravite njegove nagrade.

- Trebalo bi da budemo svesni rizika. Trebalo bi da budemo podjednako svesni i radosti.

Izvor: heart.org/zdravlje.kurir.rs

Kako da prođete kontrolu na aerodromu ako imate pejsmejker? Evo šta kaže kardiolog