Zbog čega nikada ne smete dirati kraste? Obratite pažnju da li menja boju i da li je prate otok i crvenilo
Krasta je prirodni, zaštitni sloj koji telo stvara da bi zaustavilo krvarenje i zaštitilo ranu od infekcije. Njeno prerano uklanjanje može dovesti do ozbiljnih komplikacija, od infekcija do trajnih ožiljaka.
Krasta je u suštini osušeni krvni ugrušak na površini kože, a njena uloga je dvostruka i ključna za proces zarastanja. Prvo, deluje kao čep koji zaustavlja krvarenje iz rane. Kada je koža oštećena, krvne pločice, poznate kao trombociti, žure na mesto povrede i, zajedno sa proteinom fibrinom, formiraju mrežu koja zarobljava crvena i bela krvna zrnca, formirajući ugrušak.
U roku od nekoliko minuta, ovaj ugrušak se suši na vazduhu i postaje tvrda krasta. Druga, podjednako važna funkcija je zaštita. Krasta deluje kao minijaturni štit koji štiti osetljivo područje ispod od bakterija, prljavštine i drugih iritansa koji bi mogli izazvati infekciju i poremetiti složen proces zarastanja. Čvrsto ostaje na mestu dok se ispod ne formira potpuno novi, zdrav sloj kože.
Potreba za grebanjem i čačkanjem kraste?
Jedan od najčešćih i iritantnih simptoma koji prate kraste je svrab. Ova neprijatna pojava je prirodni deo procesa zarastanja. Tokom procesa zarastanja, telo oslobađa inflamatorne proteine i ćelije poput histamina, koji mogu izazvati svrab. Pored toga, kako se krasta suši, koža oko nje takođe postaje suva, što povećava iritaciju.
Upravo taj svrab stvara gotovo neodoljivu potrebu za grebanjem i čačkanjem kraste. Kod nekih ljudi, ova navika se pretvara u kompulzivni poremećaj poznat kao dermatilomanija, gde osoba oseća nekontrolisanu potrebu da čačka kožu kako bi ublažila anksioznost ili stres, stvarajući opasan ciklus povreda i privremenog olakšanja koji je veoma teško prekinuti.
Posledice čupanja kraste su daleko ozbiljnije od pukog produžavanja zarastanja. Svaki put kada na silu uklonite krastu, zapravo kidate novi, nežni sloj kože koji se formirao ispod nje. Ovo dovodi do toga da rana ponovo počinje, primoravajući telo da ponovo započne ceo proces zarastanja.
Još opasnije je to što uklanjanjem ovog prirodnog štita otvarate direktan put bakterijama da uđu u ranu, dramatično povećavajući rizik od infekcije. Inficirana rana ne samo da sporije zarasta, već može dovesti do ozbiljnijih komplikacija koje zahtevaju medicinsku intervenciju. Konačno, ponovljena povreda istog mesta gotovo sigurno dovodi do trajnog ožiljka. Što više puta telo mora da formira krastu na istom mestu, veća je verovatnoća da će ostati vidljiv i trajan ožiljak.
Ponovljena povreda istog mesta gotovo sigurno dovodi do trajnog ožiljka. Što više puta telo mora da formira krastu na istom mestu, veća je verovatnoća da će ostati vidljiv i trajan ožiljak.
Paradoksalno, iako su kraste znak da telo radi svoj posao, rane zapravo brže zarastaju ako se održavaju vlažnim, što često sprečava stvaranje velikih, tvrdih krasta. Najbolja strategija za brz oporavak i minimalne ožiljke uključuje nekoliko koraka.
- Prvo, ranu treba nežno očistiti kako bi se uklonila prljavština.
- Zatim, umesto da se ostavi da se osuši, ranu treba održavati vlažnom nanošenjem tankog sloja antibiotske masti, što podstiče brži rast novih ćelija kože.
- Na kraju, preporučljivo je ranu prekriti sterilnim zavojem ili flasterom. Zavoj ne samo da štiti od spoljašnjih uticaja i sprečava infekciju, već i zadržava vlagu i fizički sprečava grebanje i slučajno kidanje kraste.
- Nanošenje toplog, vlažnog obloga takođe može pomoći stimulisanjem protoka krvi u to područje, ubrzavajući prirodne mehanizme zarastanja.
Promena boje kraste
Dok je većina krasta normalne tamnocrvene ili smeđe boje, promena boje može biti važan signal. Ako krasta postane žuta ili zelena, to je često znak infekcije i nakupljanja gnoja ispod površine. Drugi znaci upozorenja koje ne bi trebalo da ignorišete uključuju povećano crvenilo i otok kože oko rane, osećaj topline na dodir, neprijatan miris, curenje tečnosti ili gnoja i bol koji se pogoršava umesto da se poboljšava. Ako rana ne pokazuje znake zarastanja nakon nedelju ili dve, ili ako se krasta stalno vraća na isto mesto, vreme je da potražite lekarski savet.
Nedostatak ključnih hranljivih materija poput vitamina C, cinka i proteina, kao i pušenje, može značajno usporiti sposobnost tela da se samo izleči.
Ponekad mala krasta koja ne zarasta nije samo površinski problem, već glasnik koji upozorava na dublje, sistemske neravnoteže u telu. Uporne rane mogu biti prvi vidljivi znak ozbiljnijeg medicinskog stanja.
- Loša cirkulacija, uzrokovana starenjem ili arterijskom bolešću, sprečava protok kiseonika i hranljivih materija neophodnih za popravku tkiva.
- Dijabetes je jedan od najčešćih krivaca, jer visok nivo šećera u krvi oštećuje krvne sudove i živce i slabi imuni sistem, povećavajući rizik od infekcije.
- Takođe, nedostatak ključnih hranljivih materija poput vitamina C, cinka i proteina, kao i pušenje, mogu značajno usporiti sposobnost tela da se samo izleči. U retkim slučajevima, rana koja kontinuirano krvari, stvara krastu, a zatim se ponovo otvara, može biti rani znak raka kože.
Šta raditi sa upornim krastama?
Pristup takođe zavisi od lokacije kraste. Za lice koristite blago sredstvo za čišćenje i hidratantnu kremu kako biste sprečili isušivanje. Ako je krasta uzrokovana aknama, nastavite sa propisanim lečenjem. Za neprijatne kraste u nosu koristite sprej sa fiziološkim rastvorom kako biste održali vlažnu sluzokožu. Budite posebno oprezni prilikom češljanja ili pranja kose na koži glave kako biste izbegli oštećenje kraste.
Bez obzira na lokaciju, osnovno pravilo je isto: ne dodirujte je. Ako primetite bilo kakve znake infekcije, ako rana ne zarasta nedeljama ili ako se stalno vraća, ne odlažite posetu lekaru. Rana identifikacija osnovnog uzroka je ključna za pravilan tretman i sprečavanje dugoročnih posledica.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
