Kako istezanje leđa pomaže u regulaciji krvnog pritiska i stresa? Evo kako ga pravilno izvoditi i ko mora biti oprezan

Naučnici sa Univerziteta u Minesoti došli su do ovog otkrića dok su proučavali retko stanje kod kojeg istezanje leđa izaziva nesvesticu. Tokom testiranja, primetili su da jednostavno istezanje gornjeg dela leđa dovodi do pada krvnog pritiska, objašnjava vodeći autor studije, profesor medicine dr Dejvid Bendit sa Kardiovaskularnog odeljenja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Minesoti.

Zamoljeni su da istegnu mišiće ramena i gornjeg dela leđa pokretima sleganja i rotacije ramena, uz istovremeno blago zabacivanje glave unazad u udoban položaj, koji su zadržavali oko 15 sekundi.

Tokom vežbe, istraživači su senzorima pratili položaj i intenzitet istezanja kako bi sprečili povredu, a istovremeno merili krvni pritisak i srčani ritam. Za poređenje, iste merenja su obavljena i tokom stajanja.

Rezultati su pokazali da je krvni pritisak opao i tokom stajanja i tokom istezanja. Međutim, srčani ritam, koji se inače povećava kada pritisak padne, porastao je znatno manje tokom istezanja nego tokom stajanja.

Kod pojedinih učesnika ovaj pad pritiska bez odgovarajućeg povećanja pulsa izazvao je blagu vrtoglavicu ili nesvesticu. Ipak, istraživači ističu da ovakva reakcija ukazuje da se telo fiziološki oseća dovoljno opušteno da ne mora da „kompenzuje“ pad pritiska.

Zašto istezanje može sniziti pritisak i pomoći da se osećamo opuštenije?

Pad krvnog pritiska pri ustajanju je normalna pojava zbog delovanja gravitacije, ali mehanizam kojim istezanje ramena i leđa dovodi do istog efekta još nije potpuno jasan, kaže dr Bendit.

Njegov tim pretpostavlja da bi razlog mogao biti u nervnim signalima koji preko kičme šalju poruke mozgu, a buduća istraživanja bi trebalo da pruže jasnije objašnjenje.

Kardiolog dr Obrij Grant iz Vašingtona objašnjava da istezanje generalno pomaže telu da pređe u stanje opuštanja i regeneracije aktiviranjem parasimpatičkog nervnog sistema - poznatog kao reakcija „odmori i vari“, nasuprot „bori se ili beži“ odgovoru koji stvara simpatikus.

- To smanjuje aktivnost simpatičkog nervnog sistema, koja je često povišena kod osoba s visokim krvnim pritiskom - kaže dr Grant, koji nije učestvovao u istraživanju.

Istezanje takođe poboljšava elastičnost krvnih sudova, cirkulaciju i opšte vaskularno zdravlje, što može doprineti blagom smanjenju pritiska i predstavljati pristupačan način za podršku zdravlju srca, dodaje on.

Može li istezanje pomoći osobama sa hronično visokim pritiskom?

U istraživanju su efekti sniženja pritiska trajali kratko i verovatno nemaju dugotrajan uticaj na kontrolu hipertenzije, navodi dr Bendit.

Ipak, istezanje može imati pozitivan efekat kod osoba sa povišenim pritiskom, ističe kardiolog dr Džosef Amirian iz Njujorkua, koji nije učestvovao u istraživanju. On podseća na prethodne studije koje su pokazale da joga, koja uključuje različite oblike istezanja, može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.

Jedno manje istraživanje iz 2021. pokazalo je da osmonedeljni program istezanja može biti efikasniji od brzog hodanja u smanjenju pritiska kod osoba sa „visoko normalnim“ vrednostima.

Za osobe koje se malo kreću ili imaju ograničenu pokretljivost, istezanje može biti „nežan početak“ povratka pokretu i smanjenju napetosti, dodaje on.

Kako pravilno izvoditi istezanje?

Stručnjaci preporučuju spore pokrete uz kontrolisano disanje. U pomenutom istraživanju učesnici su izvodili pokrete sleganja ramenima, rotacije i istezanja gornjeg dela leđa.

Duboko dijafragmalno disanje (iz stomaka, a ne iz grudi) tokom istezanja može dodatno aktivirati parasimpatički sistem, smanjiti nivo hormona stresa kortizola i proširiti krvne sudove, čime se poboljšava protok krvi i snižava pritisak, objašnjava dr Amirian.

- Udahnite duboko kroz nos brojeći do četiri, kratko zadržite dah, a zatim polako izdahnite na usta brojeći do šest - savetuje dr Grant.

Pokreti treba da budu lagani i prirodni, bez naglih ili forsiranih pokreta, uz održavanje pravilnog držanja tela. Takođe, hidratacija pomaže u sprečavanju vrtoglavice.

Kada treba biti oprezan?

Osobe sa određenim zdravstvenim problemima trebalo bi da se posavetuju s lekarom pre nego što počnu sa ovakvim vežbama, upozorava dr Grant. To se posebno odnosi na ljude sa:

• ozbiljnim poremećajima ravnoteže
• značajnim ograničenjima u radu srca i krvnih sudova
• povredama kičme

- Ako neko oseti vrtoglavicu ili nelagodnost tokom istezanja, treba odmah da prestane i potraži savet lekara - kaže dr Grant.

Dr Amirian dodaje da pojedini pokreti mogu izazvati nagli pad pritiska, što u retkim slučajevima može dovesti do nesvestice.

Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs

Kako da lakše utonete u san? Probajte ovih 5 vežbi istezanja i spavajte kao beba