Planirate tetovažu? Evo zašto ovaj postupak nije za svakoga i kada predstavlja ogroman rizik
Pre nego što izaberete motiv i majstora, najvažniji korak je iskrena procena sopstvenog zdravlja.
Za mnoge je tetovaža umetničko delo i trajni ukras na koži, ali pre nego što se odlučite na ovaj korak, ključno je znati da ovaj postupak nije za svakoga. Donosimo vam vodič kroz zdravstvena stanja koja predstavljaju rizik i savete o pripremi kože kako bi vaša odluka bila bezbedna i bez neželjenih posledica.
Tetoviranje je invazivni proces koji narušava integritet kože i može predstavljati ozbiljan rizik za ljude sa određenim medicinskim stanjima. Među najvažnijim kontraindikacijama su poremećaji zgrušavanja krvi, poput hemofilije, trombocitopenije ili fibrinopenije.
Čak i redovno uzimanje lekova za razređivanje krvi, uključujući aspirin, koji je dostupan svima, može izazvati prekomerno krvarenje tokom postupka, što ne samo da otežava proces tetoviranja, već značajno utiče i na kvalitet i zarastanje tetovaže. Pacijenti sa rakomili akutnom upalom moraju biti podjednako oprezni, čiji je imuni sistem često oslabljen, što ih čini izuzetno podložnim infekcijama koje mogu imati ozbiljne posledice.
Kod kojih dijagnoza je oprez ključan?
Rizik se ne zaustavlja na problemima sa krvlju i imunitetom. Ljudi koji žive sa virusnim bolestima poput hepatitisa, HIV-a ili AIDS-a su u riziku od pogoršanja bolesti, ali i od širenja infekcije. Stoga se, kao preventivna mera, preporučuje vakcinacija protiv hepatitisa B pre tetoviranja. Dijabetes, bez obzira da li je tipa I ili II, takođe je značajan faktor rizika.
Zbog sporijeg zarastanja rana, što je karakteristično za ovu bolest, proces oporavka kože nakon tetoviranja može se značajno produžiti, a rizik od bakterijskih infekcija je dramatično povećan. Stres povezan sa bolom i samim postupkom takođe može negativno uticati na osobe sa kardiovaskularnim bolestima, dok je visok krvni pritisak (hipertenzija) privremena kontraindikacija koja zahteva da se tetoviranje odloži dok se pritisak ne stabilizuje.
Hronične kožne bolesti zaslužuju posebnu pažnju
Kod osoba sa psorijazom, trauma kože izazvana iglom može pokrenuti takozvani Kebnerov fenomen, odnosno pojavu novih psorijatičnih lezija direktno na mestu tetoviranja. Pacijenti sa dermatitisom se suočavaju sa rizikom da će pigmenti u mastilu izazvati teške alergijske reakcije ili nove izbijanja bolesti.
Takođe, osobe sklone stvaranju keloida, izdignutih i tvrdih ožiljaka koji nastaju usled prekomernog rasta tkiva, trebalo bi da izbegavaju tetoviranje jer postoji velika verovatnoća da će se takav ožiljak formirati na mestu tetoviranja. Sa neurološke tačke gledišta, epilepsija je apsolutna kontraindikacija jer se napad može javiti u bilo kom trenutku tokom procesa, što predstavlja opasnost i za klijenta i za umetnika.
Čak i ako nemate nikakve hronične bolesti, stanje vaše kože u vreme tetoviranja je ključno. Bilo kakve aktivne infekcije kože, uključujući bradavice, moluskum, papilome, teške akne ili alergijske reakcije na željenom području su razlozi za odlaganje vašeg termina. Alergije na boje za tetoviranje, iako retke, mogu izazvati ozbiljne probleme, a najčešće se javljaju na crveno mastilo.
Stoga se preporučuje da uradite test tako što će umetnik ubrizgati malu, neprimetnu količinu mastila nedelju dana pre vašeg termina kako bi se videlo da li postoji reakcija. Na kraju, važno je naglasiti da su trudnoća i dojenje periodi kada se tetoviranje strogo ne preporučuje zbog potencijalnih rizika za majku i dete.
Priprema kože: ključ uspešne tetovaže
Kvalitet tetovaže ne zavisi samo od veštine umetnika, već i od „platna“ na kojem radi. Zdrava, čista i dobro hidrirana koža je neophodna za postizanje oštrih linija i živih boja. Suva, oštećena ili upaljena koža može uzrokovati da tetovaža izgleda bledo, zamagljeno ili iskrivljeno nakon zarastanja.
Zato je važno izbegavati intenzivno sunčanje i solarijume najmanje deset dana pre zakazivanja, jer UV zraci oštećuju kožu i mogu negativno uticati na konačni rezultat. Isto važi i za proizvode za samotamnjenje i razne losione sa šljokicama, koje treba prekinuti najmanje nedelju dana pre. Iako će umetnik tetovaža verovatno sam obrijati područje, ako to radite kod kuće, budite izuzetno oprezni da ne dobijete posekotine ili ogrebotine koje bi mogle ugroziti postupak.
Šta raditi na dan tetovaže?
Važno je da na zakazani termin dođete odmorni, siti i dobro hidrirani. Proces tetoviranja može biti dug i iscrpljujući i može izazvati pad šećera u krvi, što dovodi do vrtoglavice ili čak nesvestice. Zato je važno da pojedete određeni obrok pre dolaska u studio.
Strogo izbegavajte alkohol i lekove za razređivanje krvi poput aspirina najmanje 24 sata pre tetoviranja. Sve gore navedeno povećava krvarenje, što otežava prodiranje pigmenta u kožu, može rezultirati bleđom tetovažom i značajno produžiti vreme zarastanja.
Higijena studija i proces zarastanja
Izbor pravog studija je jednako važan kao i briga o sopstvenom zdravlju. Higijenski standardi su apsolutni prioritet za sprečavanje ozbiljnih infekcija. Pre nego što donesete odluku, uverite se da je studio besprekorno čist, da umetnik koristi sterilne, nove i originalno upakovane igle koje otvara pred vama i da se pridržava svih propisanih procedura za dezinfekciju radne površine i opreme.
Infekcija se može preneti i tokom naizgled bezazlenih kozmetičkih tretmana, poput pedikira, manikira, pirsinga ili tetovaže, ako se koriste nesterilisani instrumenti. Zbog toga je izuzetno važno birati proverene salone, jer čak i trajna šminka, koja se danas sve češće radi, zapravo jeste vrsta tetovaže.
Zapamtite, sveža tetovaža je otvorena rana i zahteva pažljivu i redovnu negu prema uputstvima koja dobijete. Pravilna nega nakon tetoviranja je od vitalnog značaja za sprečavanje infekcija i osiguravanje da vaša nova umetnost savršeno zaraste. U slučaju bilo kakvih nedoumica, posebno ako imate bilo koje od gore navedenih zdravstvenih stanja, uvek je preporučljivo konsultovati lekara ili dermatologa pre nego što donesete konačnu odluku.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/zdravlje.kurir.rs
