Ne uspevate da stojite na jednoj nozi? Neurolog objašnjava zašto to može da bude opasno
Ako ne uspevate da stojite na jednoj nozi duže od nekoliko sekundi, možda mislite da je u pitanju nespretnost, ukočenost ili godine. Ipak, pavnoteža nije samo pitanje stabilnosti, već pokazatelj kako više organa i sitemarade zajedno, objašnjava naurolog dr Čandana R. Gouda iz bolnice Fortis u Bangaloru (Indija) i otkriva šta preduzeti kada taj sistem počne da "škripi".
- Kada podignete jednu nogu, telo trenutno aktivira čitavu mrežu signala iz unutrašnjeg uha, očiju, mišića, zglobova i mozga da bi održalo položaj. Ako ne možete da stojite na jednoj nozi ni deset sekundi, posebno posle četrdesete godine, to često znači da nešto u tom sistemu ne funkcioniše kako treba - objašnjava dr Gouda.
Slaba ravnoteža često ide uz smanjenu snagu mišića, slabiji rad mišića trupa i poremećaje u funkcionisanju nervnog sistema. To ne mora da znači bolest, ali jeste upozorenje da telo ne reaguje kao ranije.
Šta može da stoji iza slabe ravnoteže?
Najčešći uzrok su oslabljeni mišići nogu, kukova i trupa, što je posledica sedenja, nedostatka kretanja i rada za računarom. Problem može da bude i u vestibularnom sistemu (unutrašnje uho), koji reguliše orijentaciju i pokret, pa se kod njegovog oštećenja javljaju vrtoglavice i nestabilnost.
- Poteškoće sa stajanjem na jednoj nozi ponekad ukazuju na poremećaje nerava, rane znake Parkinsonove bolesti ili neuropatiju kod osoba sa dijabetesom. Ulogu ima i smanjen osećaj položaja tela u prostoru (propriocepcija), koji slabi s godinama ili posle povreda - napominje dr Gouda i upozorava da su najveći rizik padovi.
- Loša ravnoteža direktno povećava rizik od pada, što može da bude posebno opasno kod starijih osoba. I najmanji pad može da izazove prelome i dug oporavak.
Kada bi trebalo da se zabrinete?
Ako ne možete da održite ravnotežu na jednoj nozi duže od pet do deset sekundi ili primećujete da se češće saplićete, osećate vrtoglavicu, trnjenje stopala ili imate poteškoće da hodate pravo, vreme je da se javite lekaru.
Kako da poboljšate ravnotežu?
Dobra vest je da se ravnoteža može poboljšati u bilo kom životnom dobu, ohrabruje neurolog.
- Vežbe poput hodanja od pete do prstiju, stajanja na jednoj nozi, joge i treninga snage mogu znatno da poprave stabilnost. Jednostavne navike, poput stajanja na jednoj nozi dok perete zube ili pravljenja kružnih pokreta člancima mogu da budu odlična vežba za mozak i telo - sugeriše dr Gouda.
Preporučuje i da poroverite nivo vitamina D, kontrolišete šećer u krvi i održavate redovnu fizičku aktivnost.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
