Šta uzrokuje nesvesticu? Evo kada može biti znak ozbiljnog problema i kako da pomognete sebi

Nesvestica, poznata i kao sinkopa, često je rezultat privremenog smanjenja protoka krvi u mozgu. U većini slučajeva nije ozbiljna, ali ponekad može ukazivati na ozbiljno medicinsko stanje, od dehidracije do srčanih oboljenja. Važno je razumeti tačan uzrok, posebno ako imate simptome poput bola u grudima ili promena srčanog ritma.

Simptomi koji prethode nesvestici uključuju:

• osećaj topline i crvenilo lica
• slabost i vrtoglavicu
• glavobolju i mučninu
• otežano disanje
• hladan znoj
• drhtavicu ili tremor
• sužen ili zamagljen vid

U trenutku nesvestice, osoba gubi svest i često pada, što može dovesti do daljih povreda.

Jedan od uzroka nesvestice je stimulacija vagusnog nerva, najvećeg nerva u telu, koji ide od mozga do abdomena i utiče na više telesnih sistema, uključujući otkucaje srca i krvni pritisak. Stimulacija može nastati zbog bola, stresa ili drugih faktora.

Šta uzrokuje nesvesticu?

Uzroci mogu biti privremeni i bezopasni, kao što je anksioznost koja dovodi do hiperventilacije ili naleta toplote, ali sinkopa takođe može biti simptom ozbiljnog srčanog problema.

Srčani uzroci

Ozbiljna srčana stanja koja mogu dovesti do sinkope uključuju:

• abnormalni srčani ritam i srčanu frekvenciju
• disekcija aorte (ruptura arterije koja odvodi krv iz srca)
• stenoza aortnog zalistka

Ako srce kuca prebrzo ili presporo, ne može da održi dovoljno visok krvni pritisak, krv se povlači iz mozga i dolazi do nesvestice. Tokom srčanog udara, srčani mišić može postati preslab da bi održao krvni pritisak.

Dehidracija

Nedostatak vode u telu snižava krvni pritisak, a stimulacija vagusnog nerva u ovom stanju može izazvati vrtoglavicu i nesvesticu. Dehidraciju mogu izazvati povraćanje, dijareja ili druga stanja koja utiču na funkciju vagusnog nerva.

Šok

Šok je životno ugrožavajuće stanje niskog krvnog pritiska koje može dovesti do gubitka svesti. Najčešće je uzrokovan krvarenjem, ali može biti uzrokovan i teškom alergijskom reakcijom (anafilaksijom) ili ozbiljnom infekcijom. Ljudi u šoku često postanu zbunjeni, a zatim gube svest kako stanje napreduje.

Alkohol i narkotici 

Zloupotreba alkohola i narkotika može izazvati gubitak svesti. Pored sedativnih efekata, alkohol izaziva često mokrenje, što može dovesti do dehidracije, a takođe širi krvne sudove i snižava krvni pritisak. Iako gubitak svesti zbog alkohola tehnički nije sinkopa, može biti znak teške intoksikacije i potencijalno je opasan.

Interakcije lekova

Neki lekovi mogu povećati rizik od nesvestice, posebno kada se kombinuju sa drugim lekovima ili suplementima. To uključuje:

• lekove za kontrolu visokog krvnog pritiska
• diuretike (kao što je furosemid)
• beta-blokatore i druge lekove za srce
• nitrate (koji šire krvne sudove)
• triciklične antidepresive (kao što je amitriptilin)
• opijate

Ljudi koji uzimaju više lekova istovremeno (polifarmacija) mogu biti izloženi većem riziku od sinkopalnih epizoda.

Ortostatska hipotenzija

Ortostatska hipotenzija je pad krvnog pritiska pri naglom ustajanju, što može dovesti do iznenadnog gubitka svesti. Takođe može biti uzrokovana Parkinsonovom bolešću ili lekovima. Razlikuje se od POTS sindroma, koji često pogađa mlađe ljude.

Manje česti uzroci

• Vazovagalna reakcija na krv, vakcine ili davanje krvi
• Stres, anksioznost i panični poremećaji
• Mikscijska sinkopa – gubitak svesti prilikom mokrenja (češći kod muškaraca)
• Nesvestica pri kašljanju ili naprezanju

Sinkopa kod dece

Do 25% dece i tinejdžera je doživelo nesvesticu, najčešće zbog toplotnog udara, dehidracije ili hiperventilacije. Kod mlađe dece, specifični uzroci uključuju zadržavanje daha tokom besa. Stručnjaci takođe upozoravaju na opasne igre na društvenim mrežama koje mogu izazvati nesvesticu.

Ako vidite nekoga kako se nesvesti, odmah proverite da li diše. Ako ne diše, pozovite hitnu pomoć. 

Kada posetiti lekara?

Sam gubitak svesti obično nije opasan, ali može biti simptom ozbiljnog stanja. Trebalo bi da posetite lekara ako doživite nesvesticu zajedno sa:

• bolom u grudima
• otežanim disanjem
• promenama u srčanoj frekvenciji
• zamagljenim vidom
• konfuzijom
• otežanim govorom

Epizode ​​se mogu javiti i prilikom okretanja glave zbog pritiska na karotidnu arteriju ili njene stenoze. Ako se osoba ne osvesti u roku od nekoliko sekundi, potražite hitnu medicinsku pomoć.

Sinkopa u trudnoći

Sinkopa je česta tokom trudnoće zbog hormonskih i fizičkih promena, uključujući povećanje zapremine krvi. Obično nije razlog za zabrinutost, ali može signalizirati ozbiljniji problem. Vaš lekar može utvrditi uzrok i savetovati o odgovarajućim merama.

Dijagnoza i lečenje

Lečenje zavisi od uzroka vaše sinkope. Vaš lekar će uzeti detaljnu medicinsku anamnezu, obaviti fizički pregled i, ako je potrebno, obaviti dodatne testove, kao što su EKG ili Holter monitor. Mogu se izvršiti i analize krvi, testovi glukoze i druge dijagnostičke metode.

U zavisnosti od nalaza, lečenje može uključivati:

• promene načina života i tehnike za upravljanje stresom
• lekove
• kardiohirurgiju i rehabilitaciju

Da li se može sprečiti?

Ponekad nije moguće potpuno sprečiti gubitak svesti, ali ako osetite znake epizode, možete preduzeti sledeće korake:

• stisnite pesnicu
• prekrstite noge
• stisnite butine
• zategnite mišiće ruku
• lezite ili stavite glavu između kolena

Ako simptomi ne nestanu u roku od nekoliko minuta ili osetite bol u grudima ili otežano disanje, odmah pozovite hitnu pomoć.

Dugoročno gledano, važno je:

• izbegavati alkohol i ne preskakati obroke ili tečnosti
• održavati zdrav način života
• ići na redovne preglede
• pravilno uzimati lekove

Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs

Sedam najčešćih uzroka vrtoglavice: Evo kada bi trebalo da se javite lekaru