Bes uništava srce: Pet načina kako ova emocija može da vas razboli
Bes nije samo neprijatan osećaj – dugotrajno ili često stanje ljutnje može ostaviti trag na celom organizmu.
U svojoj osnovi, bes ima zaštitnu ulogu: upozorava nas na opasnost i podstiče na reakciju. Međutim, prema Američkom psihološkom udruženju, bes je emocija koju karakteriše osećaj neprijateljstva prema osobi ili situaciji za koju smatramo da nam je nanela nepravdu.
Problem nastaje kada je bes previše učestao, intenzivan, dugotrajan ili neproporcionalan povodu.
- Tada može negativno uticati na opšte zdravlje i psihičko stanje, objašnjava klinički psiholog dr Rejmond Čip Tafrate.
Tokom napada besa telo aktivira mehanizam „bori se ili beži“, pri čemu nadbubrežne žlezde luče hormone stresa poput adrenalina i kortizola.Posledice su ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak i povećan protok krvi ka vitalnim organima – telo se priprema za opasnost.
Iako je ovaj sistem evolutivno razvijen da nas zaštiti, u savremenom životu često se aktivira u situacijama koje to ne zahtevaju, poput saobraćajnih gužvi, porodičnih rasprava ili neprijatnih mejlova. Dugotrajna aktivacija hormona stresa može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Bes opterećuje srce
Bes izaziva lučenje hormona stresa koji vremenom mogu oštetiti srce. Istraživanja pokazuju da čak i kratkotrajni napadi besa mogu oslabiti sposobnost srca da efikasno pumpa krv, što povećava rizik od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, infarkta i moždanog udara.
Osobe koje češće doživljavaju ljutnju i teže kontrolišu neprijateljske misli imaju veći rizik od koronarne bolesti srca. Bes takođe može pogoršati probleme sa srčanim ritmom, jer povećan nivo adrenalina utiče na električnu aktivnost srca.
Povećan rizik od srčanog udara
Studije su pokazale da se rizik od srčanog udara više nego udvostručuje u prva dva sata nakon iznenadnog izliva besa. Što je bes intenzivniji, to je i opterećenje za srce veće, upozoravaju istraživači.
Negativan uticaj na varenje
Mozak i digestivni sistem su stalno povezani i međusobno utiču jedno na drugo. Kada je telo pod stresom, proces varenja može biti poremećen.
Tokom stanja besa, mogu se javiti bolovi u stomaku, mučnina, dijareja i nadutost. Dugotrajan stres povezuje se i sa razvojem ozbiljnijih problema, poput sindroma iritabilnog kolona, zapaljenskih bolesti creva i refluksa kiseline.
Bes narušava mentalno zdravlje
Hronična ljutnja može ozbiljno uticati na psihičko stanje. Istraživanja pokazuju da je bes često pojačan kod osoba koje pate od anksioznosti i depresije, a istovremeno može umanjiti efikasnost terapije.
Produženi bes utiče na koncentraciju, način razmišljanja i odnose sa drugima. Može dovesti do cinizma, neprijateljskog ponašanja i narušavanja bliskih veza, koje su ključne za mentalno blagostanje.
Problemi sa snom
Osobe koje se često osećaju besno ili imaju poteškoća u kontroli ljutnje češće pate od nesanice. Istraživanja pokazuju da umereni do visoki nivoi besa značajno povećavaju rizik od problema sa uspavljivanjem i održavanjem sna.
Bes povećava mentalnu uznemirenost i psihološku napetost, što otežava opuštanje i kvalitetan san.
Zaključak
Bes nije prolazna emocija bez posledica – on utiče i na telo i na um. Dugotrajna ljutnja može povećati rizik od srčanih bolesti, poremetiti varenje, narušiti mentalno zdravlje i kvalitet sna. Pronalaženje zdravih načina za upravljanje besom može značajno doprineti boljem zdravlju i kvalitetu života.
Izvor: everydayhealth.com/kurir.zdravlje.rs
