Može li visok stres da izazove srčani udar? 5 simptoma koji mogu biti ozbiljno upozorenje

Bilo da je kratkotrajan ili hroničan, stres može oštetiti kardiovaskularni sistem na više načina. Pronalaženje načina za njegovo upravljanje važno je za očuvanje zdravlja srca.

Može se javiti tokom emocionalno preplavljujućih trenutaka, poput primanja loših vesti, doživljavanja traumatičnog događaja ili gubitka voljene osobe. Takođe se može pojaviti u situacijama koje izazivaju snažnu nervozu ili uzbuđenje. 

- Kada nastupi akutni stres, telo oslobađa hormone stresa poput adrenalina i kortizola, objašnjava dr Majkl Blaha, kardiolog u bolnici Džons Hopkins u Baltimoru. Zajedno, ovi hormoni ubrzavaju rad srca, povisuju krvni pritisak i sužavaju krvne sudove.

Ovi faktori — naročito kod osoba koje već imaju naslage plaka u arterijama — mogu u određenim situacijama dovesti do srčanog udara.

- Studije su pokazale povećanu učestalost srčanih udara nakon emocionalno intenzivnih događaja, poput velikih sportskih utakmica ili prirodnih katastrofa, čak i kada nema direktnih fizičkih povreda - navodi dr Blaha. 

Tokom stresa, prvo se može primetiti ubrzan rad srca. Iako sam po sebi ubrzan puls nije nužno opasan, on ukazuje na to koliko je kardiovaskularni sistem trenutno opterećen.

Hormoni stresa ne samo da ubrzavaju rad srca, već i povećavaju krvni pritisak i sužavaju krvne sudove — proces poznat kao vazokonstrikcija.

- Krvni sudovi se sužavaju kako bi održali krvni pritisak tokom opasnosti, što je normalna i važna reakcija - kaže Blaha.

Međutim, tokom intenzivnog stresa, koronarne arterije mogu se suziti do te mere da smanje protok krvi ka srcu. Takođe, mogu se formirati krvni ugrušcijer telo proizvodi veći broj trombocita, naročito kod osoba sa postojećim srčanim problemima. 

Kod ljudi koji već imaju naslage plaka u arterijama, akutni stres može dodatno opteretiti već ranjiv sistem i izazvati srčani udar.

- Ako neko ima značajne naslage plaka u arterijama, stres može istovremeno povisiti krvni pritisak, povećati zgrušavanje krvi i pogoršati protok krvi - ističe dr Blaha.

U ređim slučajevima, sama vazokonstrikcija ili grčevi koronarnih arterija mogu ograničiti dotok krvi do srca i izazvati oštećenje.

- Video sam pacijente bez značajnog plaka ili tradicionalnih faktora rizika koji su doživeli manji srčani udar tokom ekstremnog stresa“, dodaje Blaha.

Hronični stres i srčani udar

Dugotrajan osećaj stresa može direktno i indirektno povećati rizik od srčanog udara.

Kod hroničnog stresa, izazvanog poslom, ličnim obavezama, anksioznošću ili drugim faktorima, nivoi kortizola i drugih hormona stresa ostaju povišeni. 

To može dovesti do niza problema koji povećavaju rizik od srčanog udara, uključujući: 

* povišen krvni pritisak

* povišen šećer u krvi

* povećan nivo „lošeg“ holesterola

Hronični stres takođe može izazvati upalu, koja ima važnu ulogu u slabljenju kardiovaskularnog sistema. 

Kada mozak registruje stres, šalje signale koštanoj srži — mekom tkivu unutar kostiju koje proizvodi krvne i imune ćelije. Kao odgovor, koštana srž oslobađa imune ćelije namenjene borbi protiv pretnji, što izaziva zapaljenski odgovor.

Tokom dugotrajnog stresa, telo proizvodi sve više ovih zapaljenskih ćelija, dok se manje energije troši na osnovne imune funkcije, poput borbe protiv infekcija ili raka. Vremenom, ovaj pojačani zapaljenski odgovor može oštetiti krvne sudove i dovesti do nakupljanja holesterola i drugih supstanci u njima. To olakšava stvaranje plaka i krvnih ugrušaka, povećavajući rizik od srčanog ili moždanog udara.

Dugotrajna upala krvnih sudova doprinosi i aterosklerozi— postepenom nakupljanju masnih naslaga u arterijama koje može ograničiti protok krvi ka srcu i mozgu.

Ovi faktori često deluju u krug: zdravstveni problemi izazivaju stres, a stres remeti zdrave navike, što dodatno pogoršava upalu i krvni pritisak. 

- Ljudi pod dugotrajnim stresom često loše spavaju, manje se kreću i hrane se na način koji nije povoljan za zdravlje srca - kaže Blaha.

Stres takođe može podstaći upotrebu nikotina i alkohola, što dodatno povećava rizik od srčanog udara. 

Sindrom slomljenog srca

Stres može izazvati stanje poznato kao stresna kardiomiopatija, odnosno sindrom slomljenog srca, koje ima simptome slične srčanom udaru.

Ovaj sindrom se najčešće javlja nakon intenzivnog emocionalnog ili fizičkog stresa, poput smrti voljene osobe, teške bolesti ili velike operacije. Simptomi uključuju bol u grudima i otežano disanje.

Za razliku od klasičnog srčanog udara, sindrom slomljenog srca nije uzrokovan zapušenjem koronarnih arterija. Umesto toga, nagli talas hormona stresa privremeno „omamljuje“ srce i ometa njegovu sposobnost da efikasno pumpa krv. 

- Ovo je gotovo ekstremna verzija onoga što stres može učiniti srcu - kaže Blaha i dodaje:

- Ako snažan stres može privremeno isključiti funkciju srca, to pomaže da se razume kako manje intenzivan, ali dugotrajan stres može izazvati štetu tokom vremena.

Kada pozvati doktora?

Ako primetite fizičke simptome stresa koji ometaju svakodnevni život, obratite se svom lekaru.

Simptomi povezani sa stresom mogu uključivati: 

* glavobolje

* bol u leđima i ramenima

* gastrointestinalne tegobe

* povišen krvni pritisak i ubrzan rad srca

* umor

Neki od ovih simptoma, naročito oni povezani sa srcem, mogu se preklapati sa simptomima kardiovaskularnih bolesti. Zbog toga je ponekad teško razlikovati ova stanja. Ipak, važno je zapamtiti: mentalno zdravlje je deo fizičkog zdravlja.

- Ako neko primeti nove palpitacije, nepravilan ili ubrzan rad srca koji se ne smiruje, to treba proveriti - naglašava Blaha.

Upravljanje stresom često zahteva kombinaciju strategija. Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i ishrana koja je dobra za srce snažni su alati za smanjenje stresa i očuvanje kardiovaskularnog zdravlja.

Ključne poruke

Akutni i hronični stres mogu povećati rizik od srčanog udara povećanjem nivoa hormona stresa, koji ubrzavaju rad srca, povisuju krvni pritisak i sužavaju krvne sudove.

Dugotrajan stres dodatno pojačava faktore rizika i može dovesti do ponašanja koja povećavaju rizik, poput konzumiranja alkohola ili zapostavljanja zdrave ishrane i fizičke aktivnosti.

Stresna kardiomiopatija, odnosno sindrom slomljenog srca, može se javiti tokom intenzivnih emocionalnih ili fizičkih događaja i imati simptome slične srčanom udaru.

Obratite se lekaru ako imate ozbiljne simptome stresa, poput bola u grudima ili ubrzanog rada srca, jer oni mogu ukazivati na kardiovaskularne bolesti.

Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs

Nevidljiva pretnja: Zašto srčani udar može da pogodi i one najzdravije - čak i kada su u najboljoj formi?