Može li povremeni post narušiti zdravlje mozga? Stručnjaci objašnjavaju kako glad utiče na koncentraciju
Najsveobuhvatnija analiza do sada pokazuje da povremeni post kod odraslih ne utiče na koncentraciju, pamćenje ili izvršne funkcije, dok deci i tinejdžerima trebaju redovni obroci.
Mnogi ljudi se plaše preskakanja doručka ili povremenog posta, a taj strah je često povezan sa činjenicom da preskakanje obroka može izazvati „mentalnu maglu“, razdražljivost ili pad produktivnosti.
Uprkos tome, kako ističe David Moro, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Oaklandu, vremenski ograničena ishrana i povremeni post postali su izuzetno popularni trendovi u svetu velnesa poslednjih godina. Milioni ljudi ih praktikuju zbog njihovih dugoročnih zdravstvenih koristi – od kontrole težine do poboljšanog metaboličkog zdravlja.
Zašto uopšte postiti?
Post nije samo dijetetski trend. On aktivira biološki mehanizam koji je pomagao ljudima da prežive u uslovima nestašice hrane milenijumima.
Kada redovno jedemo mozak uglavnom koristi glukozu uskladištenu u obliku glikogena. Ali nakon oko 12 sati bez hrane, zalihe glikogena se iscrpljuju. Tada telo aktivira metabolički „prekidač“ – počinje da razgrađuje masti u ketonska tela, kao što su acetoacetat i beta-hidroksibutirat, koji služe kao alternativni izvor energije.
Ova fleksibilnost, koja je bila neophodna za opstanak naših predaka, sada je povezana sa brojnim zdravstvenim prednostima.
Na primer, post podstiče autofagiju, ćelijski je „čistač“ koji uklanja oštećene komponente i reciklira ih, i to je proces koji pomaže zdravije starenje. Takođe poboljšava osetljivost na insulin, omogućavajući telu da bolje konstoliše šećer u krvi i smanji rizik od dijabetesa tipa 2.
Štaviše, metaboličke promene izazvane postom, dodaje Moro, mogu pružiti širu zaštitu, smanjujući rizik od hroničnih bolesti povezanih sa prejedanjem.
Šta pokazuju naučni podaci?
Iako su fiziološke koristi od posta očigledne, mnogi se plaše da će im se mentalne sposobnosti smanjiti bez stalnog unosa hrane. Da bi ovo testirali, istraživači su sproveli meta-analizu – pregled svih dostupnih eksperimentalnih studija koje upoređuju kognitivne performanse kod ljudi na gladan stomak sa onima nakon jela.
Analiza je obuhvatila 63 naučna članka, koji predstavljaju 71 nezavisnu studiju sa ukupno 3.484 učesnika testiranih na 222 različite mere kognicije, obuhvatajući period od 1958. do 2025. godine.
Zaključak je jasan: nije bilo značajne razlike u mentalnim performansama između zdravih odraslih osoba koje su postile i onih koje su jele. Učesnici su podjednako dobro prošli na testovima pažnje, pamćenja i izvršnih funkcija, bez obzira na to kada su poslednji put jeli.
Kada post ipak utiče na mozak?
Analiza je otkrila tri faktora koji mogu promeniti efekat posta na kognitivne sposobnosti:
- Životna dob – Odrasli nisu pokazali pad mentalnih performansi tokom posta. Međutim, deca i adolescenti su postigli lošije rezultate na testovima kada su preskakali obroke. Njihovi mozgovi u razvoju su osetljiviji na energetske fluktuacije, pa se preporučuje da deca redovno doručkuju pre škole.
- Vreme posta – Duži postovi su povezani sa manjom razlikom u performansama između stanja posta i stanja sitosti. To je verovatno zbog metaboličkog pomeranja ka ketonima, koji mozgu obezbeđuju stabilan izvor energije kada se glukoza potroši. Međutim, testovi sprovedeni kasnije tokom dana pokazali su slabije performanse kod onih koji su postili, što sugeriše da post može pojačati prirodne dnevne padove energije.
- Vrsta testa – Kada su kognitivni zadaci uključivali neutralne simbole ili oblike, učesnici koji nisu postili su postigli podjednako dobre rezultate, ponekad čak i malo bolje. Ali kada su zadaci uključivali hranu ili signale za hranu, učesnici koji nisu postili su postigli lošije rezultate. Glad ne izaziva univerzalnu „maglu u mozgu“, ali nas može učiniti lakše ometnim kada razmišljamo o hrani.
Šta ovo znači za vas?
Za većinu zdravih odraslih osoba, ovi nalazi su ohrabrujući: možete isprobati povremeni post ili druge protokole posta bez straha od gubitka mentalne oštrine. Međutim, post nije univerzalna metoda. Deci i tinejdžerima su potrebni redovni obroci, a ljudi čiji poslovi zahtevaju maksimalnu budnost kasno u toku dana ili koji su često izloženi primamljivoj hrani mogu to smatrati izazovnim.
Takođe, ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima ili posebnim dijetetskim potrebama trebalo bi da se konsultuju sa stručnjakom pre nego što primene post. Na kraju krajeva, post je lični alat, a njegove koristi i izazovi će se razlikovati od osobe do osobe.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Intervalni post pomaže kod Kronove bolesti, smanjuje upalu i nelagodnost u stomaku, otkriva studija
