Da li lekovi za alergiju povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti? Evo ko bi trebalo da bude oprezan

Antihistaminici su među najčešće korišćenim lekovima na svetu. Milioni ljudi ih koriste za ublažavanje simptoma alergija kao što su kijanje, svrab i curenje iz nosa. Neki su dostupni bez recepta i ponekad se koriste za pomoć kod nesanice. Međutim, poslednjih godina naučnici su sve više istraživali moguću vezu između dugotrajne upotrebe određenih antihistaminika i povećanog rizika od razvoja demencije, uključujući Alchajmerovu bolest.

Postoje dve glavne grupe antihistaminika.

• Antihistaminici prve generacije su stariji lekovi koji mogu izazvati pospanost jer utiču i na centralni nervni sistem.
• Antihistaminici druge generacije su noviji i razvijeni su tako da imaju manji efekat na mozak, uzrokujući manje neželjenih efekata kao što je pospanost.

Ključna razlika između ove dve grupe je njihov efekat na neurotransmiter acetilholin, koji igra važnu ulogu u pamćenju i učenju.

Zašto je acetilholin važan za zdravlje mozga?

Acetilholin je hemikalija koja omogućava komunikaciju između nervnih ćelija i neophodna je za pamćenje, koncentraciju i učenje. Alchajmerovu bolest karakteriše postepeni gubitak neurona koji koriste acetilholin, što dovodi do kognitivnog pada.

Neki antihistaminici, posebno stariji, imaju takozvani antiholinergički efekat, što znači da smanjuju dejstvo acetilholina. 

Šta pokazuju nedavna istraživanja?

U poslednjoj deceniji objavljeno je nekoliko velikih epidemioloških studija koje su ispitivale uticaj antiholinergičkih lekova na rizik od demencije. Rezultati pokazuju da ljudi koji dugo koriste lekove sa jakim antiholinergičkim dejstvom imaju veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima koji ih ne koriste.

Posebno je važno napomenuti da se rizik povećava sa trajanjem upotrebe i ukupnom količinom uzetog leka. Drugim rečima, što je duže trajanje upotrebe i što je veća kumulativna izloženost, to je veći potencijalni rizik.

Antihistaminici prve generacije pokazali su jaču povezanost sa povećanim rizikom, dok su antihistaminici druge generacije povezani sa manjim ili minimalnim rizikom. To je zato što su manje sposobni da uđu u mozak i imaju slabiji efekat na acetilholin.

Važno je napomenuti da ove studije pokazuju povezanost, ali ne dokazuju direktno da antihistaminici izazivaju Alchajmerovu bolest. Moguće je da i drugi faktori, kao što su opšte zdravstveno stanje ili drugi lekovi, takođe utiču na rizik.

Ko bi trebalo da bude posebno oprezan? 

Posebno se preporučuje dodatni oprez starijim osobama, jer su one prirodno izložene većem riziku od razvoja demencije. Takođe, osobe koje dugo koriste antihistaminike ili istovremeno uzimaju više lekova sa antiholinergičkim dejstvom trebalo bi da razgovaraju sa svojim lekarom o svojoj terapiji.

Osobe sa porodičnom istorijom Alchajmerove bolesti ili postojećim problemima sa pamćenjem takođe treba da obrate posebnu pažnju na dugotrajnu upotrebu ovih lekova.

Da li treba prestati sa uzimanjem antihistaminika?

Uprkos ovim nalazima, stručnjaci naglašavaju da antihistaminici ostaju bezbedni i efikasni lekovi kada se koriste prema uputstvu. Ne preporučuje se samostalno prestanak uzimanja propisane terapije bez konsultacije sa lekarom.

U mnogim slučajevima moguće je koristiti novije antihistaminike koji imaju manji efekat na mozak. Lekar može proceniti koristi i moguće rizike i preporučiti najprikladniju terapiju za svakog pojedinca.

Iako uzročno-posledična veza još nije definitivno dokazana, ovi nalazi ističu važnost odgovorne i racionalne upotrebe lekova. Ako redovno koristite antihistaminike, posebno dugotrajno, preporučuje se da se periodično konsultujete sa svojim lekarom kako biste osigurali najbezbedniju i najefikasniju terapiju za vaše potrebe.

Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs

Alergije se mogu pogoršati s godinama: Pridruženi zdravstveni problemi otežavaju lečenje