Sedam sati sna smanjuje rizik od insulinske rezistencije: Loše vikend navike mogu da ponište efekat
Spavanje od oko 7 sati i 18 minuta svake noći moglo bi biti optimalno za smanjenje rizika od insulinske rezistencije, koja često prethodi dijabetesu tipa 2, pokazuje velika opservaciona studija objavljena u časopisu BMJ Open Diabetes Research & Care.
Istraživanje takođe ukazuje da nadoknađivanje sna vikendom može povećati rizik od poremećaja metabolizma glukoze kod osoba koje tokom radnih dana spavaju više od optimalnog praga.
Prethodne studije pokazale su da dužina trajanja sna snažno utiče na rizik od insulinske rezistencije, dijabetesa i povezanih metaboličkih poremećaja, ali uloga vikend-nadoknade sna još uvek nije sasvim jasna.
San i vikend-nadoknada utiču na insulinsku rezistenciju
Procenjena brzina iskorišćavanja glukoze (eGDR) koristi se kao pouzdan indikator insulinske rezistencije: niži nivo glukoze (manje od 6–7 mg/kg/min) ukazuje na veći rizik, dok viši (više od 10 mg/kg/min) znači manji rizik.
U analizu je uključeno 23.475 učesnika, starosti od 20 do 80 godina, iz Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani (NHANES) između 2009. i 2023. godine. Od toga, 10.817 učesnika imalo je podatke o trajanju sna vikendom.
Tipovi nadoknađivanja sna vikendom su razvrstani u četiri grupe: osobe koji ne spavaju, spavaju do 1 sat, 1–2 sata i više od 2 sata. Procena brzine iskorišćavanja glukoze je izračunata na osnovu obima struka, glukoze u krvi na gladan stomak i krvnog pritiska.
Prosečan eGDR među učesnicima bio je 8,23, a prosečno trajanje sna radnim danima sedam sati i 30 minuta. Više od 48 odsto ispitanika prijavilo je nadoknađivanje sna vikendom, prosečno osam sati.
Analiza je pokazala obrnutu U-krivu između trajanja sna i eGDR-a, sa optimalnom vrednošću od sedam sati i 18 minuta. Ispod ovog praga, više noćnog sna povezano je sa višim eGDR-om, dok je iznad njega, više sna bilo povezano sa nižim eGDR-om, posebno kod žena i ispitanika između 40 i 59 godina.
Dalja analiza pokazuje da kod onih koji tokom nedelje spavaju manje od optimalnog praga, jedan do dva sata nadoknade sna vikendom povećava eGDR u poređenju sa onima koji nisu spavali. Nasuprot tome, kod onih koji spavaju više od optimalnog praga, više od dva sata nadoknade vikendom smanjuje eGDR, uzimajući u obzir faktore poput životnog stila, etničke pripadnosti, bračnog statusa i obrazovanja.
San i metabolizam utiču jedan na drugi
Postoji dvosmerna veza između sna i metabolizma: loš glikemijski status povezan je i sa kratkim i sa dugim snom, kao i sa poremećajem spavanja, navode istraživači. Ovo može stvoriti začarani krug u kome metabolička disregulacija remeti normalne obrasce sna, a abnormalni san dodatno pogoršava metaboličko zdravlje.
Autori naglašavaju da je u pitanju opservaciona studija i da se iz nje ne mogu izvući čvrsti zaključci o uzroku i posledici. Podaci se zasnivaju na samoprijavljenom trajanju sna, pa se ne može isključiti mogućnost obrnutog uzročno-posledičnog odnosa, gde poremećen metabolizam glukoze utiče na san.
Zaključak studije je da obrasci spavanja, posebno vikendom tokom oporavka, mogu biti značajni za metaboličku regulaciju kod dijabetesa i da bi mogli pomoći zdravstvenim radnicima u upravljanju negom pacijenata.
Izvor: news-medical.net/Zdravlje.Kurir.rs
Običan umor ili insulinska rezistencija? Ovih 5 znakova mogu se javiti godinama pre dijagnoze
