Pet navika koje čuvaju mozak: Neurolog otkriva šta bi u tridesetim radio drugačije
Koliko svakodnevne navike utiču na zdravlje mozga često postane jasno tek s godinama. Neredovan san, brza hrana ili preskakanje fizičke aktivnosti u tridesetim deluje bezazleno, ali vremenom mogu da utiču na pamćenje, koncentraciju i otpornost nervnog sistema. Prema rečima neurologa dr Dejvida Perlmatera, mozak "tiho vodi evidenciju" o obrascima koje ponavljamo iz dana u dan, pa male odluke koje svakodnevno donosimo ostavljaju trag i utiču na način na koji starimo. Razmišljajući o sopstvenim tridesetim godinama, ovaj neurolog kaže da bi danas neke stvari radio drugačije.
- Kada razmišljam o tome šta bih promenio u tridesetim godinama kako bih bolje sačuvao funkciju mozga, prvo na listi bila bi ishrana. Jeo bih mnogo manje ultraprerađene hrane. Picu, testeninu, čips i slične stvari koje smo tada često jeli zamenio bih načinom ishrane koji stabilizuje nivo šećera u krvi - kaže dr Perlmater.
Dodaje da bi više pažnje posvetio i redovnom kretanju. Iako je i ranije vežbao, danas smatra da bi trening trebalo da bude još dosledniji i raznovrsniji.
- Uveo bih više redovne fizičke aktivnosti i vodio računa da kombinujem aerobne vežbe i vežbe snage gotovo svakog dana - objašnjava neurolog.
San, oralno zdravlje i alkohol
Sledeća navika koju bi promenio odnosi se na san, koji u mladosti često ostaje po strani zbog ubrzanog tempa života i neredovnog ritma.
- U dvadesetim i tridesetim godinama san mi nije bio prioritet. Posebno na početku karijere, kada sam često radio noću i bio dežuran. Danas bih učinio sve da spavanje postane važan deo svakodnevne rutine - kaže dr Perlmater.
Zanimljivo je da među stvarima koje bi promenio navodi i pažljiviju brigu o zdravlju zuba. Iako je i ranije vodio računa o oralnoj higijeni, danas smatra da je trebalo da bude još temeljitiji. Redovno bi koristio zubni konac, ali i oralni tuš, svakog dana, kaže on. Na kraju ističe i naviku koja je u mladosti često deo društvenog života, ali može da ima posledice po zdravlje mozga.
- Verovatno najveće iznenađenje je to što bih pio manje alkohola. U dvadesetim i tridesetim godinama alkohol je često bio deo identiteta i svakodnevnih druženja. Danas znamo da zapravo ne postoji potpuno bezbedan nivo njegovog unošenja - upozorava dr Perlmater.
Iako mozak ima veliku sposobnost prilagođavanja i oporavka, takozvanu neuroplastičnost, navike koje usvajamo u mlađim godinama često određuju koliko će dugo ostati vitalan, poručuje neurolog.
Izvor: Instagram davidperlmutter/Zdravlje.kurir.rs
