Može li mleko povećati nivo holesterola? Koje vrste su najbolje, a koje bi trebalo izbegavati
Mleko može biti deo ishrane koja kontroliše holesterol, ali samo ako izaberete pravu vrstu. Stručnjaci kažu da je sadržaj masti važniji od samog mleka kada je u pitanju zdravlje srca.
Zašto je važno kontrolisati holesterol?
Visok holesterol povećava rizik od ateroskleroze i srčanih problema. Posebno je opasan LDL, „loš“ holesterol, koji može suziti krvne sudove i povećati rizik od srčanog i moždanog udara. Održavanje ukupnog holesterola ispod 200 mg/dl pomaže glatkom protoku krvi i smanjuje opterećenje srca.
Uticaj mleka na holesterol
- Sadržaj masti određuje rizik: zasićene masti povećavaju LDL holesterol, dok mleko sa niskim sadržajem masti i biljna mleka generalno ne utiču negativno.
- Punomasno mleko (oko 3,25% masti) može povećati LDL holsterol ako se konzumira često.
- Obrano mleko i mleko sa niskim sadržajem masti pružaju kalcijum i proteine bez viška zasićenih masti.
- Bivoje mleko (8–10% masti) nije idealno za srčane bolesnike.
- Kozje mleko sadrži nešto više masti od kravljeg i treba ga koristiti umereno.
Biljna mleka za zdravlje srca
Biljna mleka su prirodno bez holesterola i sa malo zasićenih masti:
- Bademovo mleko – sadrži zdrave nezasićene masti koje podržavaju HDL („dobar“ holesterol).
- Sojino mleko – biološki steroli smanjuju apsorpciju holesterola.
- Ovseno mleko – sadrži beta-glukan koji može sniziti LDL.
Najbolje su nezaslađene verzije.
Koliko mleka je bezbedno?
Stručnjaci preporučuju jedna do dve šolje obrnog ili mleka sa niskim sadržajem masti dnevno. Punomasno mleko treba ograničiti na manje od 150 ml. Za osobe sa visokim holesterolom, biljna mleka poput ovsa ili soje su dugoročno sigurnija opcija.
Izvor: healthshots.com/zdravlje.kurir.rs
Pet namirnica za dobar holesterol: Kardiolog savetuje kako smanjiti rizik od bolesti srca
