Šećer nije samo u slatkišima: Stručnjaci otkrivaju granicu koju većina ljudi prelazi
Šećeri su prisutni gotovo svuda u našoj ishrani. Nalaze se prirodno u hrani ili se dodaju raznim prehrambenim proizvodima i napicima. Izvori šećera u ishrani uključuju voće i voćne sokove, bezalkoholna pića, med, džemove i marmelade, proizvode od povrća (npr. kečap od paradajza), gotova jela, deserte i druge slatke poslastice.
Šećeri su važni kao direktan izvor energije za naš mozak i mišiće i imaju svoje mesto u zdravoj ishrani. Međutim, količina i vrsta hrane iz koje ih konzumiramo su važne. Zbog sve veće dostupnosti hrane i pića bogatih šećerom, njihova potrošnja je poslednjih decenija porasla iznad onoga što bi mnogi od nas smatrali zdravim.
Prekomerni unos šećera povezan je sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i drugim zdravstvenim problemima. Zato se sve više postavlja pitanje: koliko šećera zapravo treba da konzumiramo dnevno?
Gde se šećer krije u našoj ishrani?
Šećer se nalazi u mnogim namirnicama, često na mestima gde ga ne očekujemo. Najčešći izvori su:
- voće i voćni sokovi
- gazirana i zaslađena pića
- med, džemovi i marmelade
- kečap i gotovi sosovi
- industrijski pripremljena jela
- deserti, kolači i slatkiši
Važno je razumeti da se šećer ne nalazi samo u slatkišima, već i u svakodnevnim „slanim“ proizvodima.
Koliko šećera stručnjaci preporučuju dnevno?
Preporuka SZO
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10% dnevnog energetskog unosa, a za dodatne zdravstvene koristi čak i manje od 5%.
Za odraslu osobu to znači:
- do 50 g šećera dnevno (10%)
- idealno oko 25 g šećera dnevno (5%)
To je otprilike:
- 6 - 12 kašičica šećera
- 1 čaša gaziranog pića već može dostići dnevni maksimum
Preporuke EFSA-e
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) naglašava da unos dodatih i slobodnih šećera treba da bude što je moguće manji kao deo uravnotežene ishrane, bez jasne „bezbedne gornje granice“.
Dodati, slobodni i prirodno prisutni šećeri – postoji li razlika?
Iako se šećeri često dele na prirodne, dodate i slobodne, oni su hemijski u suštini isti. Međutim, hrana koja prirodno sadrži šećere – kao što su žitarice, mahunarke, voće i povrće – obično takođe sadrži vlakna i druge hranljive materije, i stoga je zdravija od hrane koja sadrži uglavnom slobodne ili dodate šećere.
Visok unos slobodnih i dodatih šećera povezan je sa povećanim rizikom od mnogih bolesti koje se mogu sprečiti, dok šećeri iz ishrane bogate integralnim žitaricama, voćem i povrćem ne predstavljaju takav rizik.
Šećer naspram zdravlja
Prekomerni unos šećera povezan je sa:
- prekomernom težinom
- gojaznošću kod dece i odraslih
- povećanim rizikom od metaboličkih bolesti
Zato većina stručnih smernica preporučuje ograničavanje unosa šećera, posebno iz zaslađenih pića i industrijskih proizvoda.
Kako smanjiti unos šećera u svakodnevnoj ishrani?
Nekoliko jednostavnih koraka može značajno smanjiti unos šećera:
- zamenite gazirana pića vodom ili nezaslađenim čajem
- čitajte etikete proizvoda
- birajte prirodne izvore slatkoće (voće)
- izbegavajte „skriveni šećer“ u gotovim jelima
- smanjite količinu dodatog šećera u kafi i čaju
Šećer nije nužno „neprijatelj“ u ishrani, ali ono što je ključno je njegova količina. Svesnim izborom i boljim razumevanjem izvora šećera moguće je značajno poboljšati kvalitet vaše ishrane i vaše dugoročno zdravlje.
Izvoir: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs
Kako se osloboditi zavisnosti od slatkiša: Prof. dr Dušan Vešović otkriva ključne korake
