Tri navike koje mogu smanjiti rizik od demencije: Stručnjaci otkrivaju kako sačuvati kognitivne funkcije
Demencija, grupa stanja obeleženih kognitivnim padom i gubitkom pamćenja, pogađa milione ljudi širom sveta, a procenjuje se da 55 miliona ljudi trenutno živi sa njom. Iako su faktori poput starosti i genetike van naše kontrole, naučnici sve više istražuju kako svakodnevne navike i izbori načina života utiču na rizik od razvoja demencije.
Nova studija objavljena u časopisu PLoS One bavila se upravo tim, ispitujući kako fizička aktivnost, vreme provedeno sedeći i trajanje sna mogu uticati na zdravlje mozga.
Da bi razumeli uticaj svakodnevnih navika, istraživači su sproveli sistematski pregled i meta-analizu, uključujući podatke iz 69 prethodnih studija. Od njih, 49 studija je ispitivalo fizičku aktivnost, 17 trajanje spavanja, a tri sedentarni način života. Ovaj pristup im je omogućio da kombinuju podatke iz više izvora kako bi identifikovali pouzdane trendove u velikom uzorku.
Glavni cilj bio je da se utvrdi da li postoji veza između samoprijavljenog kretanja i navika spavanja i kasnije dijagnoze demencije.
Ključni nalazi studije
Analiza podataka prikupljenih od miliona učesnika otkrila je jaku vezu između svakodnevnih navika i verovatnoće razvoja demencije. Redovno vežbanje pokazalo je jasan zaštitni efekat. Odrasli koji su se pridržavali preporuka za vežbanje, koje iznose oko 150 minuta umerene do intenzivne aerobne aktivnosti nedeljno, imali su 25 odsto manji rizik od razvoja demencije u poređenju sa neaktivnim osobama.
Trajanje sna se takođe pokazalo izuzetno važnim. Upoređujući različite obrasce spavanja sa preporučenih sedam do osam sati noću, istraživači su otkrili da je premalo spavanja (manje od sedam sati) povezano sa 18 odsto većim rizikom od demencije.
S druge strane, predugo spavanje (više od osam sati) bilo je povezano sa 28 odsto većim rizikom. Dugotrajno sedenje izgledalo je kao poseban faktor rizika. Ljudi koji su sedeli osam ili više sati dnevno imali su 27 odsto veći rizik od demencije u poređenju sa onima koji su manje sedeli.
Ograničenja studije
Iako nalazi pružaju vredne uvide, važno ih je razmotriti u kontekstu određenih ograničenja. Istraživači su primetili značajne varijacije među studijama fizičke aktivnosti koje su analizirali, što može otežati izvođenje jednog zaključka. Štaviše, većina studija se oslanjala na samoprocenu učesnika, a ljudi se često ne sećaju tačno koliko su vežbali, spavali ili sedeli, što može dovesti do nepouzdanih podataka.
Konačno, postojali su i drugi faktori koji su mogli uticati na rezultate, kao što su postojeća medicinska stanja, genetske predispozicije ili druge životne navike. Zbog svega ovoga, rezultati pokazuju jaku povezanost, ali ne dokazuju direktnu uzročno-posledičnu vezu.
Kako primeniti nalaze u svakodnevnom životu
Ovi nalazi ukazuju na to da čak i male promene u dnevnoj rutini mogu napraviti značajnu razliku za zdravlje mozga na duži rok. Fokusiranje na kretanje, ograničavanje sedenja i kvalitetan odmor praktični su načini zaštite kognitivnih funkcija.
Pokušajte da imate najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, kao što su 30-minutna brza šetnja pet dana u nedelji, vožnja bicikla ili plivanje. Ako radite za stolom ili provodite mnogo vremena gledajući televiziju, prekidajte periode sedenja ustajanjem, istezanjem ili kratkom šetnjom svakog sata.
Neka kvalitetan san bude prioritet. Ciljajte na sedam do osam sati sna svake noći i pokušajte da održite dosledan raspored odlaska na spavanje i buđenja. Napravite opuštajuću večernju rutinu, izbegavajte ekrane pre spavanja i pobrinite se da spavaća soba bude hladna, tamna i tiha.
Takođe, izbegavajte duge dnevne dremke jer mogu poremetiti noćni san. Pošto kognitivne promene mogu početi decenijama pre pojave ozbiljnih simptoma, usvajanje ovih navika u srednjim i starijim godinama predstavlja praktičnu strategiju za očuvanje zdravlja mozga.
Izvor: Index.hr/Zdravlje.Kurir.rs
