U Istanbulu predstavljena nova saznanja o lečenju gojaznosti: Inovativne terapije donose više od gubitka kilograma
U ogromnom Kongresnom centru u Istanbulu, u kome vrvi kao u košnici, gojaznostse nigde ne pominje kao estetski problem ili posledica nedostaka discipline, već kao ozbiljna hronična bolest povezana sa više od 220 komplikacija koja poprima nivo pandemije. Evropski kongres o gojaznosti 2026, 33. po redu, koji se održava od 12. do 15. maja, okupio je više od 3.000 lekara, istraživača i stručnjaka za metaboličke bolesti, a najveću pažnju izazvali su rezultati najnovijih studija o inovativnoj terapiji zasnovanoj na aktivnoj supstanci semaglutid, koja donosi prekretnicu u lečenju.
Na kongresu i stručnjaci iz Srbije
Među stručnjacima iz Srbije koji učestvuju u radu kongresa su prof. dr Edita Stokić, endokrinolog i direktorka Kliničkog centra Vojvodine i dr Marina Anđelić Jelić, endokrinolog KBC Zvezdara, koje upozoravaju da se Srbija već sada nalazi među zemljama sa ozbiljnim problemom, pošto je svaki četvrti stanovnik gojazan, dok je više od polovine populacije predgojazno ili ima indeks telesne mase viši od 30. Posebno zabrinjava rast broja dece i adolescenata sa viškom kilograma.
- Gojaznost danas ne posmatramo kao faktor rizika, već kao hroničnu bolest sa svojom definicijom i šifrom. Znamo da povećana količina masnog tkiva remeti funkciju čitavog organizma i dovodi do velikog broja komplikacija. Ranije smo najviše govorili o dijabetesu i kardiovaskularnim bolestima, ali sada su u fokusu i maligne bolesti, kao i reproduktivni problemi kod mlađih osoba – naglašava prof. dr Edita Stokić.
Kod žena sa gojaznošću češći su karcinom dojke i endometrijuma, dok se kod muškaraca češće viđaju karcinom pankreasa i debelog creva, ali i hematološki maligniteti.
Centralna tema - inovativni lekovi
Jedna od centralnih tema kongresa bili su upravo inovativni lekovi za lečenje gojaznosti - GLP-1 receptor agonisti. Među predstavljenim studijama posebnu pažnju privukli su podaci u vezi sa lekom sa aktivnom supstancom semaglutid, koji je u Srbiji registrovan pod nazivom „Wegovy“. Kako su predstavljeni rezultati velikih međunarodnih studija, gubitak telesne mase može da pređe 20 odsto, što se po efektu približava rezultatima barijatrijske hirurgije.
- Mi smo decenijama pacijentima govorili “držite dijetu”, ali sada prvi put imamo terapiju koja menja sam mehanizam bolesti. Danas znamo da je kod gojaznosti poremećena regulacija između mozga i gastrointestinalnog trakta i da dijeta sama često nije dovoljna – naglašava dr Stokić.
Ova inovativna terapija ne utiče samo na mršavljenje, već i na smanjenje aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti, poboljšanje funkcije bubrega, smanjenje apneje u snu, pa čak i manju učestalost migrena.
Posebno ugrožene žene u menopauzi
Sistemski efekat na čitav organizam potvrđuje dr Marina Anđelić Jelić i ističe da su posebno ugrožene žene u menopauzi, kada hormonske promene favorizuju naglo dobijanje na težini, čak i kod žena koje ranije nisu imale problem sa kilogramima.
- U toj životnoj dobi vrlo često dolazi do promena raspodele masnog tkiva i naglog povećanja telesne mase. Pokazano je da nove terapije kod žena u perimenopauzi i menopauzi daju veoma dobre rezultate, ali pristup mora biti individualizovan i često uključuje i hormonsku terapiju – objašnjava dr Jelić.
Obe doktorke upozorile su da terapiju nikako ne bi trebalo uvoditi samoinicijativno, bez pregleda i procene lekara, jer iza gojaznosti mogu da stoje i druga oboljenja, uključujući poremećaje rada štitaste žlezde ili nadbubrežnih žlezda.
Bitno je napomenuti da su terapije za lečenje gojaznosti u Srbiji dostupne isključivo uz izveštaj lekara.
- Pacijenti danas dolaze informisani i žele da razgovaraju o gojaznosti, ali je i dalje prisutan stid i osećaj osude. Pokazano je da čak 70 odsto pacijenata želi da lekar prvi pokrene tu temu. Međutim, nije bitno ko će prvi započeti razgovor, bitno je da svi shvatimo da se radi o velikom zdravstvenom problemu i da bi trebalo da mu priđemo na pravi način - naglašava dr Anđelić Jelić.
Dok se u salama kongresa predstavljaju novi rezultati studija i terapije koje menjaju tok lečenja, stručnjaci upozoravaju da najveći izazov više nije samo kako smanjiti telesnu masu, već kako sprečiti ponovno dobijanje kilograma. Upravo zato se danas sve više govori o potrebi za dugotrajnim lečenjem, individualnim pristupom i kontinuiranim praćenjem pacijenata, slično kao kod dijabetesa ili hipertenzije.
Jedna od poruka koja se najčešće mogla čuti na kongresu u Istanbulu jeste da savet “jedite manje i krećite se više” više nije dovoljan odgovor na kompleksnu bolest za koju se procenjuje da bi u narednoj deceniji mogla da pogodi dve milijarde ljudi širom sveta.
