Ni vežbanje ne pomaže: Sindrom mrtve zadnjice izaziva bol u leđima, kukovima i kolenima
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborSindrom mrtve zadnjice sve je učestaliji problem savremenog čoveka. Dugotrajno sedenje dovelo je do tegoba u leđima, vratu, lošeg držanja, ali i bola i utrnulosti u zadnjici.
Sindrom mrtve zadnjice, koji se naziva i glutealna amnezija, stanje je tokom kojeg zbog neaktivnosti mišić zadnjice (gluteus medius), odnosno srednji sedalni mišić, zaboravlja svoju funkciju. Ovaj mišić stabilizuje kuk i važan je za pravilan hod, a njegovo slabljenje dovodi do bolova u donjem delu leđa, kukovima i kolenima.
Glavni problem
Arlen Rej, fizioterapeut i direktor ambulantne fizikalne i radne terapije u institutu Hackensack Meridian JFK Johnson u Nju Džerziju, potvrđuje da je sindrom mrtve zadnjice, tokom kojeg mišići gluteusa slabe, posledica dugotrajnog sedenja.
- U osnovi, gluteus se ne aktivira, dok dolazi do zategnutosti pregibača kuka i zadnje lože. Kada dugo sedite, iliopsoas mišić iz grupe dubokih pregibača kuka se skraćuje jer je stalno u zategnutom položaju. Mišić gluteus medijus slabi jer praktično ništa ne radi dok sedimo - rekla je dr Dženifer O’Konel, fizijatar u bolnici Hospital for Special Surgery u Njujorku.
- Vremenom, ova slabost može da dovede do oštećenja tetiva, dodala je O’Konel i napomenula da je sve više pacijenata sa ovim problemom. Do tegoba dolazi zato što se ne jačaju mišići zadnjice, pregibači kuka i zadnje lože, smatra Rej.
Iako mnogo toga zavisi od fizičke aktivnosti i svakodnevnog kretanja, moguće je da redovno treniramo, a da ipak nedovoljno aktiviramo ove mišiće. Takođe, moguće je da osoba koja dobar deo dana sedi, ali se često kreće, neće imati ove tegobe.
Kako da prepoznamo sindrom mrtve zadnjice?
Kod ovog sindroma često se javlja bol ili utrnulost u zadnjici, rekla je Kejt Lombardo, direktorka joge u YogaRenew centru u Nju Džerziju. Pacijenti se žale i na trnjenje koje se širi iz zadnjice niz nogu. Bol može biti prisutan sa jedne ili obe strane zadnjice.
- Problem se nekada ispoljava bolom u leđima ili kukovima, a može dovesti i do drugih problema i povreda, možda kolena ili skočnog zgloba, jer su glutealni mišići veoma važni za ravnotežu, stabilnost i držanje tela - napominje Rej i dodaje da osobe sa sindromom mrtve zadnjice mogu imati teškoće pri penjanju ili silaženju niz stepenice, izvođenju iskoraka ili čak ustajanju.
Prevencija - ustajanje na svakih pola sata
Ako dugo sedite zbog poslovnih obaveza, nastojte da svaki trenutak iskoristite da ustanete i prošetate makar pet minuta. Najbolje bi bilo da ustanemo na svakih pola sata.
Vežbe koje aktiviraju glutealne mišiće trebalo bi da budu sastavni deo redovnog treninga, na primer iskoraci i čučnjevi.
Lombardo dodaje i joga položaje kao što su poza stolice, poza goluba ili sedeći položaj „broj četiri“, koji mogu pomoći u istezanju spoljnog dela kuka.
Važno je i istezati i jačati glutealne mišiće, naglašava Rej. Mnoge osobe posegnu za istezanjem kada osete bol, ali to zapravo može dodatno da pogorša problem, upozorava Lombardo.
Kada moramo kod lekara?
Ukoliko bol ne prolazi ni posle nekoliko dana, savet je da se obratimo lekaru. Sindrom mrtve zadnjice nije jedini razlog za tegobe u leđima i kukovima. Čak i bez većih tegoba, bitno je da radimo vežbe koje će omogućiti bolju ravnotežu i ojačati gluteus, kolena, kukove i leđa.
Fizioterapeut može da nas usmeri ka pravilnim vežbama i pokaže pravilan položaj tela tokom izvođenja vežbi, dodao je Rej.
- Bilo kakva vrsta pokreta važna je za očuvanje zdravlja gluteusa, ali i celog tela. Ne moramo da trčimo maraton, dovoljne su i male promene koje mogu pomoći u stvaranju zdravijih navika - zaključuje Lombardo.
Izvor: huffingtonpost.co.uk/ zdravlje.kurir.rs