Čestice plastike iz ambalaže stižu do srca: Studija otkrila alarmantnu vezu sa srčanim udarom
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborPacijenti koji su preživeli težak srčani udar imali su veće količine mikroplastike i nanoplastike u krvi u odnosu na osobe sa hroničnom ishemijskom bolešću srca i ljude sa zdravim krvnim sudovima koji snabdevaju srce (koronarne arterije), pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu European Heart Journal.
Faktori rizika
Istraživači su merili nivoe plastike u krvi iz koronarnih arterija. Najviše čestica plastike pronađeno je kod pacijenata koji su doživeli srčani udar. Pušači i osobe izložene zagađenju vazduha takođe su imali više nivoe mikroplastike i nanoplastike u krvi.
Studija navodi da pušači i osobe izložene većim nivoima zagađenja vazduha imaju više čestica mikroplastike i nanoplastike u krvi.
Plastike ima u vodi, hrani, vazduhu
Studija je rezultat saradnje istraživača sa Univerziteta Sapijenca u Rimu, Univerziteta u Veroni i Istraživačkog centra za zagađenje životne sredine i kardiovaskularne bolesti pri Univerzitetu Kampanija „Luđi Vanviteli“ u Napulju, u Italiji. Centar je posvećen proučavanju načina na koje zagađivači iz okoline utiču na zdravlje srca i krvnih sudova.
Prvi autor studije, dr Paskvale Paolisso iz bolnice Sant’Andrea pri Univerziteta Sapijenca u Rimu, kaže da su mikroplastika i nanoplastika sitne čestice plastike koje se praktično svuda nalaze u životnoj sredini. Ima ih u vazduhu, vodi koju pijemo i mnogim namirnicama koje konzumiramo.
Poslednjih godina naučnici su počeli da otkrivaju ove čestice u ljudskim tkivima i organima. Istraživači podvlače da se ipak do sada malo znalo o tome da li ovih čestica ima u koronarnoj cirkulaciji. Nije bilo dovoljno podataka ni o tome da li pušenje i zagađenje vazduha mogu da utiču na prisustvo mikroplastike i nanoplastike u krvi.
Koja vrsta plastike je bila najzastupljenija?
U istraživanju je učestvovao 61 pacijent lečen u Univerzitetskoj bolnici Sant’Andrea ili Univerzitetskoj bolnici Verona u Italiji. Ispitanici su bili pacijenti kojima je dijagnostikovan srčani udar, hronična ishemijska bolest srca ili su imali normalne koronarne arterije.
Za potrebe istraživanja uzeti su uzorci krvi iz krvnih sudova koji snabdevaju srce, kao i iz drugih delova krvotoka. Naučnici su prikupili podatke o tome da li su pacijenti pušači i kolikoj količini zagađenja su bili izloženi – kako na dan testiranja, tako i tokom prethodne dve godine.
Analiza mikroplastike i nanoplastike u koronarnoj krvi sprovedena je u Istraživačkom centru za zagađenje životne sredine i kardiovaskularne bolesti Univerziteta Kampanija „Luđi Vanviteli“ u Napulju.
Mikroplastika i nanoplastika pronađene su kod 84 odsto ispitanika koji su imali srčani udar. Najzastupljenija vrsta plastike u krvi bio je polietilen, materijal koji se često koristi za ambalažu.
Istraživanje ne dokazuje da mikroplastika izaziva srčani udar
Kod svih pacijenata koji su bili pušači i istovremeno izloženi višem nivou zagađenja vazduha pronađene su plastične čestice u krvi. Istraživanje je predvodio profesor Emanuele Barbato sa Univerziteta Sapijenca u Rimu i direktor Odeljenja za kardiologiju Univerzitetske bolnice Sant’Andrea.
– Ovi rezultati ne dokazuju da mikroplastika izaziva srčani udar, ali ukazuju na snažnu povezanost između zagađenja iz životne sredine, mikroplastike u krvi i kardiovaskularnih bolesti. U našoj studiji, istorija pušenja bila je snažno povezana sa prisustvom mikroplastike u krvi. Rezultati ukazuju da bi pušenje moglo da olakša ulazak mikroplastike i nanoplastike u krvotok preko pluća. Zagađenje vazduha moglo bi da deluje na sličan način – objašnjava profesor.
Plastika je pornađena i u posteljici i majčinom mleku
U pratećem uvodniku, profesor Andreas Daiber iz Univerzitetskog medicinskog centra Univerziteta Johanes Gutenberg u Majncu, Nemačka, precizira da se plastika vremenom razgrađuje na mikroplastiku (čestice manje od 5 milimetara) i nanoplastiku (čestice manje od jednog mikrometra), koje se danas pronalaze skoro svuda u životnoj sredini – vazduhu, vodi i zemljištu.
– Ovih čestica sve češće ima i u ljudskom organizmu. Pronađene su u krvi, plućnom tkivu, posteljici i majčinom mleku – kaže Andreas Daiber.
Donedavno su mogući efekti izloženosti plastici na zdravlje srca uglavnom bili predmet pretpostavki. Kod pacijenata koji su podvrgnuti operaciji uklanjanja naslaga iz karotidnih arterija, ove čestice su pronađene u aterosklerotskim plakovima, a njihovo prisustvo bilo je povezano sa povećanim rizikom od srčanog udara, moždanog udara i smrtnog ishoda od različitih uzroka.
Izvor: escardio.org/ zdravlje.kurir.rs