Visokoosetljivi C-reaktivni protein: Da li bi i zdrave osobe trebalo da provere ovaj marker upale?
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborGotovo svi su čuli za holesterol i krvni pritisak kao glavne pokazatelje rizika od srčanog i moždanog udara. Međutim, stručnjaci sve više upozoravaju da postoji još jedan važan faktor koji često prolazi neprimećeno - hronična, tiha upala u organizmu. Ona se ne oseća i ne izaziva tegobe, ali može da doprinese razvoju ateroskleroze i poveća rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti. Upravo zato poslednjih godina sve više pažnje privlači određivanje visokoosetljivog C-reaktivnog proteina (hsCRP), markera koji može da ukaže na prisustvo ove skrivene upale.
Prema preporukama Američkog koledža za kardiologiju (ACC), određivanje hsCRP moglo bi da postane deo rutinske procene kardiovaskularnog rizika i kod osoba koje nemaju simptome niti poznate faktore rizika.
Postoje dve vrste CRP testa
Važno je razlikovati standardni CRP i visokoosetljivi CRP (hsCRP), jer oni nemaju istu namenu. Standardni CRP koristi se za otkrivanje i praćenje izraženih upalnih procesa u organizmu, poput ozbiljnih infekcija ili autoimunih bolesti.
Nasuprot tome, hsCRP meri veoma niske koncentracije ovog proteina i namenjen je proceni rizika od bolesti srca i krvnih sudova, odnosno otkrivanju hronične upale koja može da postoji i kada osoba nema nikakve simptome.
Zašto je hsCRP važan?
Prema procenama, oko polovine srčanih i moždanih udara ne može u potpunosti da se objasni poznatim faktorima rizika, kao što su visok krvni pritisak, povišen holesterol, pušenje, dijabetes ili gojaznost. Naučnici smatraju da značajnu ulogu u tim slučajevima ima upravo hronična upala.
- Globalne smernice se kreću ka tome da određivanje hsCRP postane rutinski skrining - kaže dr Pol Ridker, direktor Centra za prevenciju kardiovaskularnih bolesti u bolnici Brigham and Women's, u sklopu Univerziteta Harvard.
- Tradicionalni faktori rizika, kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol, pušenje, dijabetes i gojaznost, i dalje su izuzetno važni. Međutim, procenjuje se da se čak polovina srčanih i moždanih udara javlja kod ljudi koji nemaju nijedan od ovih glavnih faktora rizika. Upravo zato pokušavamo da objasnimo šta stoji iza druge polovine slučajeva - objašnjava dr Ridker.
Kako upala oštećuje krvne sudove?
Upala je prirodna reakcija organizma na povredu ili infekciju. Međutim, kada traje dugo, može da ošteti zidove krvnih sudova i doprinese nastanku, rastu i pucanjuaterosklerotskog plaka, što može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Istraživanja su pokazala da povišen hsCRP može da predvidi rizik od srčanog ili moždanog udara podjednako dobro kao i povišen LDL, odnosno "loš" holesterol.
- Visokoosetljivi CRP meri upalu u krvnim sudovima. Čovek ne može da oseti da je ima, baš kao što ne može da oseti ni povišen holesterol. Kada su prisutni zajedno, međusobno pojačavaju svoje štetno dejstvo - kaže dr Ridker.
Kada određivanje hsCRP može da promeni lečenje?
Rezultat ovog testa može da pomogne lekaru da proceni da li je potrebno uvesti terapiju za smanjenje kardiovaskularnog rizika. Klinička ispitivanja pokazala su da su osobe koje su zbog povišenog hsCRP dobijale statine imale oko 45 odsto manji rizik od srčanog ili moždanog udara, kao i smrti od kardiovaskularnih bolesti.
- Statini smanjuju i nivo holesterola i upalu. Pored toga, pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i prestanak pušenja takođe doprinose smanjenju upale i rizika od bolesti srca - kaže dr Ridker.
Ko bi trebalo da razmisli o ovom testu?
Dr Ridker smatra da bi mnogi odrasli mogli da imaju koristi od određivanja hsCRP, jer je analiza jednostavna, nije skupa i može da se uradi zajedno sa drugim laboratorijskim analizama tokom redovnog sistematskog ili preventivnog pregleda.
- Lekari ne mogu da leče ono što ne mere. Ako počnu redovno da određuju markere kardiovaskularne upale, otkriće da među njihovim pacijentima ima mnogo onih za koje su mislili da su potpuno zdravi, a zapravo imaju povećan rizik - zaključuje dr Ridker.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs