Omiljena namirnica naših baka čuva i oči, tvrdi doktorka: Kako da izbegnemo gubitak centralnog vida
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborDobro zdravlje creva često se povezuje sa dužim i kvalitetnijim životom. Istraživanja ukazuju da zdrava crevna mikrobiota može smanjiti rizik od pojedinih bolesti, uključujući neke vrste karcinoma i srčana oboljenja. Doktorka Dimitra Skondra tvrdi da bi zdrava creva mogla da nam sačuvaju dobar vid i u starijem životnom dobu.
Zamke makularne degeneracije
Dr Dimitra Skondra, specijalista za bolesti retine (mrežnjače), napominje da se bolesti poput makularne degeneracije, jednog od vodećih uzroka gubitka vida kod starijih osoba, često zanemaruju.
- Nažalost, vid često uzimamo zdravo za gotovo. Više brinemo o tome da ćemo dobiti rak ili doživeti srčani udar, jer gubitak vida ne ugrožava direktno život - rekla je Skondra.
Ipak, kako navodi, osobe koje počnu naglo da gube vid znaju koliko im ta promena ograničava svakodnevni život.
Onemogućava prepoznavanje lica i čitanje
Makularna degeneracija je degeneracija žute mrlje i glavni uzrok gubitka centralnog vida kod osoba starijih od 50 godina. Pogađa makulu, centralni deo mrežnjače koji je zadužen za oštar vid, prepoznavanje lica i čitanje, dok periferni vid kod ove bolesti ostaje očuvan.
U početku makularna degeneracija često nema izražene simptome ili se javljaju samo blage promene, poput zamućenog vida ili sporijeg prilagođavanja na mrak. Vremenom se stvara primetna tamna ili zamućena mrlja u vidnom polju.
Zdravlje creva i vid
Iako su potrebna dodatna istraživanja kako bi se precizno utvrdila veza između zdravlja creva i slabljenja vida, pojedine studije ukazuju da određeni činioci crevne mikrobiote mogu biti povezani sa težinom makularne degeneracije.
Prema mišljenju dr Skondre, ukoliko poboljšanje zdravlja creva već donosi brojne koristi za organizam, postoji mogućnost da može doprineti i zaštiti vida. Ona je izdvojila dve jednostavne navike koje primenjuje i u sopstvenom životu.
Zdrava ishrana za zdrava creva i oči
Kada je reč o ishrani, dr Skondra svojim pacijentima često daje jednostavno pravilo: „Ono što je dobro za srce, dobro je i za oči.“
Preporučuje ishranu bogatu celovitim biljnim namirnicama, uz smanjenje unosa ultraobrađene hrane, poput industrijskih zamena za meso i sir.
Voće i povrće u što manje prerađenom obliku povećava unos vlakana, koja predstavljaju važnu hranu za korisne bakterije u crevima. Te bakterije razgrađuju vlakna i stvaraju kratkolančane masne kiseline - jedinjenja koja podržavaju funkciju imunog sistema i pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi.
Moć pasulja
Skondra savetuje i raznovrsniju ishranu, odnosno unos oko 30 različitih biljnih namirnica nedeljno, jer raznovrsnost doprinosi zdravijoj crevnoj mikrobioti.
Njeno praktično rešenje za brz i zdrav obrok jeste kombinacija konzervisane ribe, poput sardina, i pasulja, uz dodatak maslinovog ulja, sirćeta i svežih začinskih biljaka.
- Pasulj je nova supernamirnica. Bogat je vlaknima, ali i proteinima, a pritom je pristupačan - rekla je ona.
U kombinaciji sa ribom bogatom proteinima i začinskim biljem, pasulj može predstavljati jednostavan, ukusan i nutritivno vredan obrok.
Kratke vežbe tokom dana
Dr Skondra ističe da se vežbe snage već preporučuju starijim osobama kako bi se usporio gubitak mišićne mase. Kada se mišići aktiviraju tokom vežbanja, telo oslobađa molekule sa protivupalnim dejstvom, poznate kao miokini, koji mogu imati pozitivan uticaj i na zdravlje creva.
- Svojim pacijentima kažem: hodanje je odlično za zdravlje srca i krvnih sudova, ali potrebne su i vežbe otpora - navodi ona i dodaje da čak i vežbe sa sopstvenom težinom, poput čučnjeva, sklekova ili skakanja, mogu da doprinesu boljoj fizičkoj kondiciji.
Za osobe koje nemaju mnogo vremena, doktorka preporučuje takozvane „grickalice za vežbanje“, odnosno kratke fizičke aktivnosti raspoređene tokom dana koje prekidaju dugotrajno sedenje.
Izvor: businessinsider.com/ zdravlje.kurir.rs