Da li je plivanje u hladnoj vodi opasno za srce? Evo ko bi trebalo da bude posebno oprezan
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborLeti mnogi ljudi traže osveženje u moru, ali iznenadni ulazak u hladnu vodu nije uvek bezopasan. Iako većina ljudi neće imati ozbiljne posledice, kod nekih pojedinaca temperaturni šok može izazvati opasne promene u funkciji srca. Evo zašto se preporučuje postepeno hlađenje pre ulaska u more.
Osetljivost organizma na temperaturni šok
Ljudi su toplokrvna bića koja održavaju konstantnu telesnu temperaturu. Za razliku od nekih životinja koje usporavaju sve vitalne funkcije tokom hibernacije kako bi sačuvale energiju, ljudsko telo ne može na ovaj način da reaguje na velike promene temperature.
Leti se štitite od pregrevanja širenjem krvnih sudova u koži i znojenjem, dok zimi koristimo toplu odeću i grejane prostore kako biste održali normalnu telesnu temperaturu. Svi ovi mehanizmi omogućavaju da metabolički procesi u telu nesmetano funkcionišu.
Šta se dešava kada iznenada uđete u hladno more?
Nagli ulazak u hladnu vodu može izazvati temperaturni šok. Pošto se telo ne može odmah prilagoditi hladnoj vodi, reaguje kao da se suočava sa ozbiljnom pretnjom.
U takvoj situaciji dolazi do naglog oslobađanja adrenalina, hormona koji se oslobađa u svim stresnim okolnostima kada je potrebna brza reakcija. Ovo ogromno oslobađanje adrenalina utiče na srce, odnosno na ubrzano stvaranje srčanih impulsa u provodnom centru (sinusnom atrijalnom čvoru koji se nalazi u desnoj pretkomori).
Broj otkucaja srca naglo se povećava zbog potrebe da se „pobegne od pretnje“ koja ugrožava preživljavanje. Da bi se pobeglo od bilo kakve pretnje, potrebno je upumpati što više krvi u krvne sudove kako bi mišići dobili dovoljno kiseonika i hranljivih materija.
Uticaj hladne vode na srčani ritam
Velike količine adrenalina ne utiču samo na normalni centar koji kontroliše funkciju srca, već mogu stimulisati stvaranje impulsa i u drugim delovima srčanog provodnog sistema.
U retkim slučajevima to može dovesti do izrazito nepravilnog, haotičnog srčanog ritma, ventrikularne fibrilacije. Srce tada ne može efikasno da pumpa krv, a stanje je po dejstvu ekvivalentno srčanom zastoju i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Važno je naglasiti da se ova reakcija ne javlja kod svih ljudi i da je, srećom, veoma retka.
Zašto su i mladi, zdravi ljudi u opasnosti?
Poznate su situacije u kojima mladi ljudi, nakon intenzivne fizičke aktivnosti, pregrejani i znojavi, iznenada skaču u hladnu reku ili more kako bi se rashladili. Upravo tada može doći do jakog temperaturnog šoka koji, u retkim slučajevima, izaziva opasne poremećaje srčanog ritma.
Takvi događaji mogu se desiti čak i kod ljudi koji su potpuno zdravi, odlični plivači ili se aktivno bave sportom.
Kako bezbedno da uđete u vodu?
Najjednostavnija i najefikasnija preventivna mera jeste izbegavanje naglih skokova u hladno more ili reku, posebno nakon sunčanja ili fizičkog napora.
Preporučuje se postepeno hlađenje tela – prvo pokvasite noge, ruke i grudi, a zatim polako uđite u vodu kako bi telo imalo vremena da se prilagodi.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs